Podgorica, (MINA) – Omladinski i mejnstrim mediji trebalo bi da istražuju potrebe mladih, probleme sa kojima se suočavaju i potencijalna rješenja, a za dugoročnu borbu protiv dezinformacija najvažnija je medijska pismenost, koja je potrebna svima, a posebno mladima. To je saopšteno na forumu “WeB Media Literacy: Omladinski i mejnstrim mediji“, koji je organizovala nevladina organizacija (NVO) Juventas. Izvršna direktorica Juventasa, Ivana Vujović, kazala je da omladinski mediji imaju izuzetno važnu ulogu i da je njihov zadatak da zadovolje potrebe mlade publike u pogledu informisanja, edukacije i zabave. “Iz ugla odraslih, mladi su ili problem ili im je potrebna zaštita, odatle istraživanja pokazuju da mladi smatraju da se češće prikazuju kao neaktivni ili problematični. Autentičan glas mladih o pitanjima koja smatraju važnim, najčešće se čuje kroz sadržaje koje sami kreiraju, kroz omladinske medije i društvene mreže”, kazala je Vujović. Već godinama, kako je rekla, opšte mjesto u svim analizama o medijskoj sceni zauzima priča o njenoj polarizaciji, a vremenom, ona nije umanjena, već je produbljena. “Profesionalni i etički standardi su prečesto na udaru, a naročito nezavisnost i nepristrasnost. Većina medija je opterećena lošim finansijskim uslovima. Sve to značajno utiče na kvalitet medijskih sadržaja, ali i na položaj mladih novinara”, smatra Vujović, prenosi PR Centar. Ona je podsjetila da se Crna Gora, u pogledu indeksa medijske pismenosti, po ocjeni Instituta za otvoreno društvo, nalazi na 32. mjestu od ukupno 35 zemalja na toj rang listi. “Ovaj podatak mora sve da nas opomene i podstakne da zajedničkim naporima unaprijedimo stepen medijske pismenosti. Naročito je značajno unapređivati medijsku pismenost kod mladih, upravo zbog toga što oni provode najviše vremena koristeći medije, a kao populacija su veoma ranjivi”, objasnila je Vujović. Koordinatorka Direktorata za medije u Ministarstvu javne uprave, digitalnog društva i medija, Anka Dabanović, rekla je da se odavno niko na pravi način nije bavio medijskom pismenošću i da je zbog toga i drugih izazova odlučeno da se ove godine pokrene izrada Medijske strategije. Prema njenim riječima, medijska strategija se po prvi put radi u Crnoj Gori i, osim medijske pismenosti, jedno od ključnih mjesta će biti sam proces koji će se baviti dezinformacijama. Vlada će, kako je kazala, formirati Fond za podsticanje pluralizma i raznovrsnosti medija. Savjetnik za strateške komunikacije u Delegaciji Evropske unije (EU) u Crnoj Gori, Radovan Bogojević, smatra da je najvažnija dugoročna borba protiv dezinformacija, a ona se isključivo radi tako što se podiže medijska pismenost. On je naveo da je 40 odsto mladih u Evropi reklo da tokom obrazovanja i mladosti ne dobija dovoljno informacija o medijima i demokratiji. Bogojević je kazao da se ne smije dozvoliti da borba protiv dezinformacija, ili insistiranje na medijskoj pismenosti ograniči ljudske i medijske slobode, odnosno slobodu izražavanja. Programski direktor Nezavisnog dnevnika Vijesti, Mihailo Jovović, smatra da omladinski mediji predstavljaju pokušaj kopije mejnstrim medija. On je ukazao da je danas sve manje novinara, a sve više posla. “Moj stav je da urednici treba da imaju sluha za inicijative koje dolaze od mladih novinara, kojih ima u redakcijama. Pretpostavka je da će mladi ljudi najčešće uočiti problem koji njih same tišti”, naveo je Jovović. Prema njegovim riječima, mnogo je nedostataka u mejnstrim medijma, mnoge teme se ne pokrivaju. “Medijska pismenost je važna, ali mislim da mladoj generaciji, prije svega, nedostaje politička i građanska pismenost”, rekao je Jovović. Mentorka na projektu za mlade “HEXATORM”iz Radio Televizije Crne Gore, Snežana Radusinović, kazala je da je potrebno graditi kuću od temelja i da je prvi korak da se istraži šta mladi ljudi rade, čitaju, šta ih zanima, koja je njihova pozicija u cijeloj priči. “Istina je da mlade osobe ne gledaju televiziju, da ne čitaju novine i oni očekuju drugačije formate. što se tiče video sadržaja, mladi danas najviše gledaju sadržaje od pet, deset, najviše 15 minuta. Mladu osobu zanima nešto što je sirovo, šokantno, provokativno, mora postojati element zabave”, rekla je Radusinović. Glavna i odgovorna urednica Omladinskog portala Makanje, Maja Nikolić, kazala je da omladinski portali opstaju zahvaljujući entuzijazmu ljudi koji rade na njima. “Uvijek pričamo o mladima, o tome koliko su oni važni, koliko su omladinski mediji zapravo bitni, ali mislim da im se ne posvećuje dovoljno pažnje. Problem je što nas prvo instutucije, a onda i drugi mediji ne smatraju uvijek dovoljno ozbiljnim”, ukazala je Nikolić. Ona je rekla da se ne bave političkim temama, jer su, kako je navela, mladi previše zatrpani političkom situacijom. “Bavimo se kulturom, obrazovanjem, sportom, zdravljem. Ali inistitucije su dosta zatvorene i usmjerene više ka mejnstrim medijima. Problem je uvijek i sa održivošću omladinskih portala”, ukazala je Nikolić. Glavna i odgovorna urednica Radija Krš, Jelena Kavarić, smatra da su omladinski mediji sada u boljem položaju nego ranije, ali razvoj omladinskih medija i kreiranje nezavisnosti je, kako je rekla, opterećeno problemom egzistencije. Osnivač nekadašnjeg portala TRAGOm i koordinator za razvoj u Centru za građansko obrazovanje (CGO), Damir Nikočević, kazao je da se danas u Crnoj Gori najviše gledaju „Zadruga“, „Zvezde Granda“ i „Evropsko prvenstvo“. On smatra da mladi treba da podijele odgovornost što gledaju takav sadržaj. “Da ne konzumiramo što nam se medijski pruža u velikim količanama i da to nije isplativo medijima koji to puštaju i koji to prikazuju, vjerovatno bi situacija bila drugačija”, naveo je Nikočević. Forum je realizovan u okviru regionalnog projekta „WeB Media Literacy“, koji se sprovodi uz podršku Evropske komisije, a čiji je cilj unapređenje medijske pismenosti u Crnoj Gori, Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kroz saradnju i razmjenu iskustva i znanja među mladima u tim zemljama. (kraj) nik