Podgorica, (MINA) - Crna Gora treba da se fokusira na dalje sprovoðenje reforme sektora bezbjednosti i modernizaciju Vojske, a ne na to da li æe na aprilskom samitu NATO-a u Strazburu i Kelu dobiti poziv za Akcioni plan za èlanstvo (MAP). To se navodi u petom kvartalnom Izvještaju Nansen dijalog centra (NDC) o NATO-u. Ocjenjuje se da treba intezivirati napore u refomisanju kompletnog bezbjednosnog sektora - policije, sektora za vanredne situacije i u oblasti tajnih podataka, a ne samo vojske i sistema odbrane. „To se odnosi i na reforme u oblasti pravosuða, i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, jer æe u sljedeæim fazama NATO integracija posebna pažnja biti posveæena tim oblastima“, kaže se u Izvještaju. Navodi se da je neophodno napustiti princip da se strateški dokumenti iz oblasti odbrane donose u ubrzanoj proceduri i bez adekvatne javne rasprave, i da treba ukljuèiti parlament u sve faze izrade zakona i dugih akata. „Uloga Skupštine bi trebalo da bude znaèajnija posebno u izradi i donošenju budžeta za odbranu. Intezivirati rad i ulogu Skupštinskog odbora za odbranu i bezbjednost“, smatra NDC. Ocjenjuje se da treba intezivirati javnu raspravu o atlantskim integracijama, izbjegavati retoriku iskljuèivosti, podjela i etiketiranja. „Razmotriti program alternative NATO-u i razne modele ulaska u Alijansu“. „Aktivnosti kampanje za ulazak u NATO moraju se zasnivati na objektivnom informisanju, provjerenim informacija o koristima i negatvnim aspektima èlanstva, jasnim kalkulacijama i bez arogantne i iskljuèive argumentacije da je “NATO jedini garant bezbjednosti“. Nijedan NATO zvaniènik, tako nešto ne bi izjavio“, navodi se u zakljuècima. Prema navodima NDC, kako se približava aprilski Samit NATO-a, izjave zvaniènika Vlade sve su manje optimistiène po pitanju dobijanja MAP-a. „Dok su krajem prošle godine iznošeni katagorièni stavovi da je Crne Gora dostigla potrebni nivo reformi za dobijanje statusa kandidata, u posljednjim izjavama se èuje da Vlada oèekuje “makar pozitivan signal” iz Strazbura i Kela“. „Posebeno nakon što je nekoliko NATO zvaniènika, koji su posjetili Podgoricu, nedvosmisleno poruèili da Crna Gora u ovom momentu ne bi trebalo da se fokusira samo na Samit NATO-a i donošenje odluke o statusu kandidata, nego na proces reforme sektora bezbjednosti i modernizaciju vojske. Ipak, ostaje utisak da je Crna Gora od svih integracionih procesa, najviše postigla u oblasti odbrane“, ocjenjuje NDC. Istièe se da, bez obzira na odluke Samita, Crna Gora bi trebalo da nastavi sa procesom reformi u sektoru bezbjednosti, pravosuða i oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, što su takoðe preporuke Alijanse. „Analiza Vlade koja se odnosi na praæenje sprovoðenja aktivnosti u IPAP-u, pokazala je da Crna Gora u prošloj godini nije sprovela oko treæinu planiranih aktivnosti u vezi sa ispunjavanjem uslova za èlanstvo u NATO-u“. Novo zakonsko rješenje po kojem ministar odbrane u radu vojne obavještajne službe ima ovlašæenja “kao i direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost”, kao i plan organizovanja i nadležnosti te službe, po drugi put je odložilo glasanje o setu vojnih zakona. „Osim opozicionih stranaka koje se od poèetka protive donošenju tih zakona, i Socijaldemokratska partija je najavila da æe amandmanski djelovati na Predlog zakona o vojsci Crne Gore i izmjene i dopune Zakona o odbrani“, navodi NDC. Generalni je zakljuèak da su ministru odbrane u sluèaju obavještajne službe data prevelika ovlašæenja – da neposredno rukovodi službom bezbjednosti u vojsci, neposredno daje zadatke i usmjerava rad operativaca te službe. „To je sporno sa stanovišta efikasne i efektivne demokratske i civilne kontrole, ali i politièke odgovornosti“. Upozorava se da su i druge odredbe tih zakona izazvale brojne polemike u javnosti – od smanjenih nadležnosti naèelnika Generalštaba koji po novom zakonu uglavnom “predlaže ministru”, nedostatka preciznog definisanja nadležnosti Savjeta za odbranu i bezbjednost, dvojnog državljanstva koji je prepreka za vojnu službu, do odredbi o parlamantarnom nadzoru bezbjednosnog sektora. Navodi se da tajnovitost Ministarstva odbrane (MO) i Generalštaba kada su u pitanju imena, èinovi, struka a posebno broj vojnih medicinara koji su su se prijavili za odlazak u Kabul, ostavlja prostor za sumnju u „dobrovoljnost“ u donošenju odluke tih ljudi za odlazak u NATO voðenu operaciju. „Posebno nakon što je zvanièno saopšteno da se prijavilo dovoljno ljudi za „tri, èetiri“ troèlana tima, ali i da je poèetnu fazu obuke u Makedoniji prošlo svege pet vojnih ljekara i tehnièara“. „U više prilika èelnici MO i Vojske su odbili da saopšte koliko se taèno medicinara prijavilo, i njihova imena“, tvrdi NDC. U javnosti se, kako se navodi, spekulisalo o velikom pritisku na ljekare u Vojno-medicinskom centru u Podgorici, èak i uslovljavanju da æe se ta vojna ustanova „ukinuti“ ako dovoljan broj njih ne ode u Avganistan. „Posljednjih dana prošle godine skoro svakodnevno su zaposlenima u tom centru držana predavanja o prednostima uèešèa u misijama, ali i organizovani sastanci sa èelnicima Vojske. Èak su nakon svega dva mjeseca svi ponovo anketirani, odnosno morali da potpišu izjavu o tome da li se „dobrovoljno prijavljuju“ za misije“, kaže se u Izvještaju. Iako je ove godine najavljeno poveæanja plata pripadnicima Vojske Crne Gore, izgradnja stanova i modernizacija objekata i opreme, u situaciji oèiglednih budžetskih manjkova te investicije su dovedene u pitanje. „Februarske zarade su kasnile deset dana, a meðu pripadnicia vojske se odnedavno spekuliše da u vojnoj kasi ima novca za još najviše tri plate“, navodi NDC. Navodi se da je akcija MO “Dan Vojske u vašm gradu”, odnosno obilazak opština na sjeveru i demonstriranje opreme i naoružanja, u dijelu javnosti protumaèeno kao “direktno ukljuèivanje u predizbornu kampanju”. „Posjete ministra i naèelnika Generalštaba raznim kompanijama i firmama u Crnoj Gori, posebno u onim opštinama gdje lokalnu vlast ima opozicija, idu u prilog toj tezi“. (kraj) isf