Podgorica, (MINA) - Profesor podgorièkog Pravnog fakuteta Blagota Mitriæ najavio je danas da æe se ponovo kandidovati za sudiju Evropskog suda u Strazburu, iako je svjestan da neæe proæi, ocjenjujuæi da je razlog permanentni progon od aktuelne crnogorske vlasti. Mitriæ je napomenuo da taj progon traje od dana podnošenja njegove ostavke na mjesto sudije Ustavnog suda Crne Gore 2002. godine. Prema njegovim rijeèima, pitanje - konkurisati ili ne za Strazbur postavlja se kao hamletovsko - biti ili ne biti. »Zato što su mi potpuno jednake šanse. Hoæu reæi da æu imati toliko šansi za izbor meðu troje kandidata u istom procentu kao da ne konkurišem. Èak mislim da æu imati više šanse ako ne konkurišem«, kazao je Mitriæ agenciji MINA. On je poruèio da æe poslije svega ponovo konkurisati, »iako znam da nemam ni teorijske šanse da proðem, pa da sam Sokrat«. »Nadam se bar da me neæe natjerati da se otrujem zbog toga, odnosno zbog mojih iskljuèivo pravnih izjava. Jer, kao što sam se javnom rijeèju borio za obnovu crnogorske države, kao suverene i samostalne, tako se sad borim za stvaranje pravne države Crne Gore, od koje od sticanja nezavisnosti nema ništa«, ocijenio je Mitriæ. On je naveo da, bez obzira na kontroverze oko njegovog znanja i stepena »teènog francuskog jezika«, i danas tvrdi da to nije bio ni ispit, ni intervju. »Iz prostog razloga što nijesam prvo pristao da me ministar pravde ispituje meðunarodno pravo kao ostale kandidate. Napisao sam pledoaje na francuskom jeziku i predao ga osmoèlanoj komisiji na èelu sa ministrom pravde u kome sam naveo da sam samo prije deset dana taj ispit položio na Institutu za strane jezike crnogorskog Univerziteta pred poznatom i renomiranom profesorkom Savetom Lalièiæ«, kazao je Mitriæ. On je rekao da se, na pitanje jednog èlana Komisije zašto je napisao biografiju na engleskom a prijavio da govori francuski jezik, osjetio kao da je na optuženièkoj klupi, »zato što je u oglasu pisalo da se biografije dostavljaju na jednom od dva jezika - engleskom ili francuskom«. »Tada sam vidio koliko je sati, a situacija mi je postala sasvim jasna kasnije kad su mi neki èlanovi komisije saopštili da je to pitanje bilo iz glave ministra pravde, a ne tog èlana koji ga je formalno postavio«, naveo je Mitriæ. On je napomenuo da je danima prije tog ispita javno ponavljao da ne želi da polaže ni Meðunarodno pravo ni strani jezik, jer je to veæ položio kod najkompetentnijih nauènih institucija države Crne Gore i nekada SFRJ. »I zato što imam najviše nauèno zvanje na predmetu Meðunarodno pravo i zato što sam sudio sporove iz domena ljudskih prava punih 11 godina i to u najvišim sudovima«, dodao je Mitriæ. On je ocijenio da nema nikakvih šansi da bude izabran, jer niz godina doživljava permanentni progon od aktuelne vlasti, zbog izjava na raèun njenog rada. »Poèev od otkaza koji je moj sin dobio u Televiziji In poslije samo dva mjeseca rada, zbog moje izjave o stvarnim razlozima jednog dogaðaja koji je tada tresao Crnu Goru, pa prije èetiri-pet godina kada je osnovana Diplomatska akademija pri Pravnom fakultetu, ja bio glavni predavaè na predmetu Meðunarodno privatno pravo, a poslije godinu mi dali otkaz zbog izjave na raèun rada aktuelne vlasti«, rekao je Mitriæ. On je dodao da poslije toga dolazi izbor Ombudsmana gdje je imao jednog protivkandidata i prema opštoj ocjeni važio za apsolutnog favorita. »Meðutim, zahvaljujuæi èlanovima komisije, takoðe mojim bivšim studentima, našli su da današnji Zaštitnik ljudskih prava i sloboda ima daleko bolje reference«. »Prije deset mjeseci Nastavno nauèno vijeæe Pravnog fakulteta predložilo je profesora Branislava Tomkoviæa i mene za èlanove Novog Sudskog savjeta. Meðutim, taj predlog nikad nije stavljen na dnevni red Skupštine, nego su èak promijenili ustavno rješenje tako da, prema Predlogu, sada dvojicu istaknutih pravnika predlaže Predsjednik Republike u Sudski savjet«, objasnio je Mitriæ. Prema njegovim rijeèima, na kraju dolazi izbor èlanova Upravnog odbora Radio televizije Crne Gore. »I tu sam odbijen zato što navodno ne ispunjavam uslove«. Isto se, dodao je on, desilo sa kandidaturom za sudiju Suda u Strazburu, jer je komisija u sastavu Miraš Radoviæ, Ratko Vukotiæ, Zoran Rašoviæ i Miodrag Vukoviæ saopštila da teèno ne govori francuski jezik. »Iako oni nijesu prisustvovali tom èinu i što je opštepoznato da nijedan od njih ne zna francuski jezik«. »Da ne pominjem moje stradanje veæ dvije godine oko stambenog pitanja, gdje me predsjednik Komisije, dekan Pravnog fakulteta Zoran Rašoviæ obmanuo na najgrublji naèin«, istakao je Mitriæ On je ocijenio da se institucije sistema u Crnoj Gori urušavaju, naroèito sudskog, dok u ostalim vlada nezapamæeni voluntarizam, »gdje im se postupanje po zakonu dešava kao incident«. »Zamislite Vladu koja poništava konkurs i zvanièno ne obavještava uèesnike konkursa da bi vodili sudski postupak, drastièno kršeæi èak i ustavne odredbe 17. i 33.«, zakljuèio je Mitriæ. Crnogorska Vlada juèe je ponovo raspisala oglas za utvrðivanje liste od tri kandidata za izbor sudije Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Za tu funkciju mogu konkurisati državljani Crne Gore. Kandidati moraju imati završen Pravni fakultet, položen pravosudni ispit ili odgovarajuæe akdemsko zvanje, najmanje 15 godina iskustva u pravnoj struci, odgovarajuæe iskustvo u oblasti ljudskih prava, da uživa ugled i da je dostojan za obavljanje ove funkcije. Neophodno je aktivno znanje engleskog ili francuskog jezika, s tim što se aktivno znanje oba jezika uzima kao prednost. Oglasnim uslovima predviðena je i izjava da lice koje bude izabrano za sudiju Evropskog suda prihvata da mu tokom trajanja mandata prebivališe bude u Strazburu. Listu od tri kandidata utvrðuje Vlada na predlog Komisije i zatim je dostavlja Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope (PSSE) koja treba da izbere jednog predstavnika Crne Gore. Prema pravilima PSSE, jedan sudija na troèlanoj listi koju dostavlja država èlanica mora biti žena. Ministarstvo pravde je odluèilo ranije da se ponovi prvi oglas za izbor sudije u Strazburu, a ministar Miraš Radoviæ kazao je tada da su samo dva kandidata - advokat Vesna Èejoviæ i profesor Nebojša Vuèiniæ ispunjavali "neophodne uslove" da budu predloženi za tu funkciju. On je rekao da je Komisija ocijenila da advokat Aleksandar Ðurišiæ nema iskustvo u oblasti pravne struke u trajanju od 15 godina, a advokat Biljana Ðurièin je povukla kandidaturu. "Profesor Mitriæ, prema procjeni posebne Komisije za utvrðivanje nivoa znanja jednog od dva svjetska jezika, nije dovoljno poznavao francuski", kazao je Radoviæ. Prema pravilima Savjeta Evrope, iz svake od 47 èlanica bira se po jedan sudija na period od šest godina i može biti ponovo izabran, ali sudi u "svom individualnom kapacitetu" a ne kao predstavnik države. To predviða Evropska konvencija o ljudskim pravima èiju primjenu osigurava sud u Strazburu od 1959. godine. Mjeseèna plata sudije Evropskog suda je oko 18 hiljada EUR, i pada na teret budžeta SE iz koga se za sud izdvaja pedesetak miliona EUR. (kraj) tmi