Podgorica, (MINA) – Predstavnici nevladinog sektora Dritan Abazoviæ i Boris Raoniæ pozvali su skupštinski Odbor za meðunarodne odnose i evropske integracije da, kroz kontrolnu funkciju, pokušaju da utièu na poboljšanje stanja u oblasti vanjske politike. Oni smatraju da su neke od stvari koje postaju zabrinjavajuæe kada je u pitanju vanjska politika Crne Gore i funkcionisanje Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija (MVPEI). „Želimo da vas ovim putem motivišemo da kroz kontrolnu funkciju koju imate, pokušate uticati na popravljanje stanja u ovoj oblasti“, kaže se u otvorenom pismu Raoniæa i Abazoviæa Odboru. Oni su naveli da, i pored jasno definisanih spoljnopolitèkih prioriteta koje je Crna Gora odredila, a koji se odnose prije svega na odluènost da zemlja postane èlanica Evropske unije i NATO-a, situacija u MVPEI zaslužuje dodatnu pažnju Odbora. „Ovdje prvenstveno mislimo na èinjenicu da je Zakonom o vanjskim poslovima predviðeno da od ukupnog broja imenovanja najmanje 80 odsto moraju biti karijene diplomate. MVPEI sa druge strane nastavlja praksu lansiranja politèara za ambasadore i to kod vas gotovo uvijek dobija konsesualnu podršku“, kazali su Raoniæ i Abazoviæ. Prema njihovim rijeèima, najave koje idu u pravcu potencijalnih kandidata za obavljanje diplomatskih funkcija govore u prilog toj tvrdnji. „Ako ovome dodamo da se za ambasadore imenuju i lica koje ne posjeduju dovoljno iskustva i znanja, manje-više sve postaje zabrinjavajuæe“. Oni su apelovali na Odbor da prilikom rasprave o novim ambasadorima imate na umu tu odredbu. „MVPEI je mnogo kasnio sa sistematizacijom radnih mjesta, sa èijom sadržajem javnost, a vjerovatno i vi, nijeste upoznati. To dovodi javsnost u konfuziju, praktièno “izmišljajuæi” zvanja pojedinim istaknutim predstavnicima ministarstva, kojih nema u zakonu, niti sistematizacijama“, dodaju Raoniæ i Abazoviæ. Oni su naveli da su u najavi otvaranje novih ambasada, što je, kako dodaju, svakako za pohvalu ako ima finanasijskih preduslova. „Ali je prilièno teško razumiti da nova predstavništva nisu ni u najavi kada su u pitanju zemlje Skandinavije, Španija ili zemlje Južne Amerike“. Raoniæ i Abazoviæ su saopštili da su saznali putem medija da je predsjednik jedne partije bio u zvaniènoj posjeti jednoj državi, a da je bio šef delegacije koju je èinio ministar. „Iako se moglo èuti da su oni bili u svojstvu partijskih funkcionera, smatramo da je nelogièno da ministar vanjskih poslova u meðunarodnim aktivnostima zastupa partijske interese. Za vas to treba da postavi dilemu ko je pokrivao troškove putovanja, da li predsjednici svih parlamentranih partija imaju moguænost da u svojoj delegaciji imaju ministra kao èlana delegacije i da to bude predstavljeno na isti ili slièan naèin“, kazali su predstavnici nevladinog sektora. Oni su, kako su saopštili, saznali da je komunikacija slabiji dio tog Ministrastva, što dodatno onemoguæava javnost da se detaljnije upozna sa aktivnostima koje preduzima ta institucija. „Treba istaæi da je multilaterala prilièno nisko na ljestvici prioriteta MVPEI Crne Gore, a takoðe se ne smiju zanemariti uèinci u ekonomskoj i kulturnoj diplomatiji koji su priznaæemo prilièno skromni“. Raoniæ i Abazoviæ su apelovali na striktniju primjenu Zakona, koja izmeðu ostalog podrazumjeva formiranje Savjeta za spoljnu politiku. Oni su sugerisali i bolje korišæenje ljudskih resursa kada su u pitanju imenovanja ambasadora, koje podrazumjevaju ljude sa velikim iskustvom, znanjem i praksom. Prema njihovim rijeèima, bilo bi veoma zanimljivo da posebne sjednice posvete analizi rezultata kada je u pitanju ekonomska i kulturna diplomatija, kao i aktivnosti naše diplomatske mreže u zemljama koje imaju rezervu prema daljim integracijama Crne Gore. „Posebeno je kao maloj zemlji bitno i funkcionisanje konzularne službe, pa je javnost ostala uskraæena za obrazloženje odbijanje ideje o formiranju regionalne konzularne službe, sa arogantnim stavom o tome da mu moraju prethoditi poboljašanje odnosa na biulaterlnom nivou“, kaže se u pismu. Abazoviæ i Raoniæ smatraju da je to bio jedan naèin da se poprave odnosi meðu zemljama regiona, kroz jasan i precizan zajednièki interes. (kraj) boj