Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Novi Nadzorni odbor privatizaciono-investicionog fonda HLT zatražio je od Komisije za hartije od vrijednosti, brokerskih kuæa i Hipotekarne banke da ne prihvataju odluke istoimene menadžment kompanije, jer ona, kako tvrde, više nema pravo upravljanja. Nadzorni odbor je Komisiju, brokere i depozitarnu banku HLT fonda obavijestio da za sve odluke mora postojati njegova pismena saglasnost. »Smatramo da tako štitimo interese akcionara HLT-a do izbora upravljaèa fonda u legalnoj proceduri«, rekao je danas na konferenciji za novinare predsjednik Nadzornog odbora Dragan Vujaškoviæ. Skupština akcionara fonda HLT krajem decembra nije prihvatila produženje ugovora o upravljanju sa istoimenom menadžment kompanijom, èime su osnivaèi Lovæen osiguranje, Hipotekarna banka i slovenaèki Triglav, izgubili to pravo. Tada je izabran i novi Nadzorni odbor. Osnivaèe HLT-a tada je preglasao vlasnik Provladeksa Vladan Vujoviæ, koji je imao punomoæja vlasnika 15 odsto akcija fonda. U Nadzornom odboru smatraju da HLT sada nema menadžment kompaniju koja upravlja njime i da zato, shodno Zakonu o hartijama od vrijednosti, to pravo pripada njemu. Vujaškoviæ je optužio Komisiju za hartije od vrijednosti da je ostavila situaciju neregulisanom i da ne radi dobro svoj posao, jer je izdala samo privremeno rješenje za rad fondu do usvajanja ugovora o upravljanju, i dozvolu društvu za upravljanje HLT. »To što je društvo za upravljanje dobilo dozvolu za rad, ne znaèi da može upravlja HLT fondom«, tvrdi Vujaškoviæ. Nadzorni odbor na sjednici u èetvrtak nije prihvatio ni predlog menadžment kompanije HLT-a da joj za decembar prošle godine bude obraèunata provizija od 53 hiljade EUR, jer nije dobio obrazloženje troškova. Vujaškoviæ tvrdi da je menadžment kompanija HLT, koja zaposšljava svega nekoliko radnika, loše upravljala istoimenim fondom, a da je za provizije od poèetka rada sredinom 2002. godine, obraèunala oko 1,5 miliona EUR i dobila još pet odsto u akcijama. »Tim tempom imovina fonda bi nestala, a fond bi pojeo sam sebe«, smatra Vujaškoviæ. On je kao dokaz, kako tvrdi, lošeg upravljanja, naveo da je na poèetku rada HLT u portfelju imao akcije 32 preduzeæa nominalne vrijednosti 73,5 miliona EUR, a sada 13, koja vrijede 50,2 miliona, ako se uraèuna smanjenje kapitala Budvanske rivijere. Vujaškoviæ smatra da se slika o poslovanju ne mijenja ni ako se umjesto nominalne vrijednosti, obraèuna tržišna cijena akcija u portfelju fonda. »Portfelj fonda je znaèajano umanjen«, tvrdi Vujaškoviæ. On je odbacio opasku HLT menadžment kompanije da o kvalitetu upravljanja svjedoèi podatak da je vrijednost vauèera utrostruèena sa 25 na 76 EUR, ocijenivši da je na nju najviše uticalo interesovanje kupaca. »Zaboravljaju da je to rezultat aktivnosti kupaca koji su zainteresovani da se smanji osiromašenje fonda i poboljša njegov kvalitet«, tvrdi Vujaškoviæ. On je saopštio da je akcionar HLT fonda zahvaljujuæi uloženom vauèeru, ali ipak neæe prodati svoje vlasništvo kako bi se zaštitio od buduæeg gubitka zbog posljedica lošeg upravljanja. Vujaškoviæ je dodao i da menadžment kompanija HLT Nadzornom odboru ne dostavlja dokumente koje traži. On je ponovio da je novac od prodaje akcija iz portfelja ulagan u Hipotekarnu banku, za koju je ocijenio da je »u velikim problemima«. »Zna se da je ta banka u veoma teškoj poziciji, a i ove godine je èak predložena za banku depozitara. Tim novcem se spašavala Hipotekarna banka i održavala njena likvidnost«, smatra Vujaškoviæ. On je podsjetio da je Skupština akcionara odluèila da promijeni banku depozitara i da to budu Euromarket i Crnogorska komercijalna banka, ali da ni 23 dana nakon te odluke novac nije prenijet. Vujaškoviæ je pokazao da je menadžment kompanija HLT Hipotekarnoj banci dostavila samo informaciju da novac treba da bude transferisan u Crnogorsku komercijalnu, ali ne i zahtjev. On je kazao da je Euromarket za sada, a nada se privremeno, odbila da bude depozitar. U informaciji HLT menadžment kompanije se navodi da Euromarket ne može biti depozitar, zbog sukoba interesa jer je jedan od èlanova Nadzornog odbora zaposlen u njoj. Èlan Nadzornog odbora Miodrag Radonjiæ je kazao da je HLT fond poslovao netransparentno i da za te institucije treba uvesti obavezu objavljivanja skraæenih izvještaja o poslovanju u medijima. On je saopštio da se u izvještaju za 2003. godinu, u bilansu uspjeha fonda, navodi da je gubitak iznosio èak 56 miliona EUR, odnosno da je kapital smanjen sa 76 miliona na 20. Na kraju prošle godine, kako je dodao, kapital je sveden na oko 11 miliona EUR. Radonjiæ je kazao da je u gubitak od 56 miliona za samo jednu godinu uraèunata razlika nominalne i tržišne vrijednosti akcija iz portfelja fonda. On je kazao da ne može da shvati zašto je Komisija za hartije od vrijednsoti omoguæila menadžment kompaniji HLT da nastavlja privremeno da upravlja fondom, i tako stavila upravljaèka prava iznad vlasnièkih. Nadzorni odbor je zakazao vanrednu Skupštinu akcionara HLT fonda za 16. februar, kada oèekuje usvajanje ugovora o upravljanju. (kraj) dmc/kmh