Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Poljoprivredni proizvoðaèi iz Zete i Malesije preduzeæe radikalnije poteze ukoliko im država ne pomogne u plasmanu i otkupu, dok iz Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja tvrde da nijesu adresa za te probleme. Poljoprivredni proizvoðaè iz Malesije, Željko Miliæ, kazao je da na sastanku sa nadležnima nijesu postigli nikakav dogovor u vezi otkupa proizvoda. „Trenutno nemamo nikakav odgovor. Organizovali smo se i pokušali da odbranimo svoj hleb jer trenutna situacja sa svim proizvodima na tržištu u Crnoj Gori je ispod nivoa proizvodnih cijena, a to znaèi da direktno proizvodimo gubitke“, rekao je Miliæ na Konferenciji o kooperativama - U prilog uvoðenju kooperativa u Crnoj Gori i na Balkanu. On je ponovio da su proizvoðaèi oèekivali od Ministarstva da im izaðe u susret. U suprotnom æe se, kako kaže, "lako dogovoriti o zajednièkom nastupu narednih dana“. Poljoprivredni proizvoðaèi ranije su najavili da æe, ukoliko im država ne pomogne, organizovati velike proteste i blokade puta, a najavili su i da æe prosuti krompir na obalu Skadarskog jezera. „Ne preostaje nam ništa, nemamo više što da izgubimo. Ako se nastavi sadašnja situacija neæe biti potrebe da nas neko organizuje, veæ æe to biti jedan od najmasovnijih skupova i definitivno æe se znati da postoje poljoprivredni proizvoðaèi u Crnoj Gori“, poruèio je Miliæ. Prema njegovim rijeèima, koštanje proizvodnje kilograma krompira po proraèunima iz ove godine iznosi 15 centi, dok je trenutna cijena na tržištu od 12 do 14 centi. Proizvodna cijena paprike je 23 centa, a trenutna cijena na pijacama od 15 do 20 centi. „Ako država neæe da nam pomogne u ovakvoj situaciji, mogu samo da ocijenim da je mi kao poljoprivrednici uopšte ne zanimamo. Oèekujemo da pokušaju da nas spasu, jer smo trenutno na infuziji“, rekao je Miliæ. Država, kako tvrdi, ima instrumente da pomogne poljoprivrednim proizvoðaèima. „To nijesu neka ogromna sredstva za razliku od mnogih projekata koje finansira država. Ne tražimo da stvaramo kapital na raèun države nego samo tražimo da nam se izaðe u susret i da minimalno spasimo proizvodnju“, poruèio je Miliæ. Poljoprivredni proizvoðaè iz Zete, Vesko Kažiæ, smatra da treba poveæati konkurentnost crnogorskih proizvoðaèa, ulagati u znanje i opremu i obezbijediti veæe parcele i vrhunsku tehnologiju. „Veliki problem su male parcele. Mi ne možemo da se sami organizujemo, nijesmo nesposobni, nego u nama postoji neki strah“, naveo je Kažiæ. On smatra da bi sadašnju situaciju trebalo urediti poreskom politikom, tako što bi se obezbijedile subvencije za one koji rade i imaju zemlju, odnosno nametnuli veæi porezi onima koji posjeduju zemljište, a ne rade. „Država ne mora da daje novac. Ona može da stvori dobre uslove“, poruèio je Kažiæ. Ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja, Tarzan Miloševiæ, negirao je navode poljoprivrednih proizvoðaèa o rastu uvoza krompira. „Crna Gora je od 10. do 30. juna uvezla nešto više od deset tona krompira. Što se tièe otkupa krompira, ostale su još male kolièine u Malesiji", tvrdi Miloševiæ. On je dodao da se preduzeæe Plodovi, koje je i u prethodnom periodu otkupljivalo krompir, danas dogovorilo sa proizvoðaèima o cijeni koja se može ponuditi za izvoz krompira i njegov plasman na domaæe tržište. Miloševiæ je naveo i da je ostalo cirka oko 150 do 200 tona krompira koji može da se realizuje i za šta postoji tržište. On smatra i da bi poljoprivredni proizvoðaèi trebalo da vode raèuna i zasiju kulturu koja æe, s obzirom na vremenske uslove i trenutnu sušu, moæi kvalitetno da se proda. „Potrebna je hitna realizacija proizvodnje i to je unijelo kod proizvoðaèa dodatnu nervozu“, rekao je Miloševiæ i dodao da je siguran da æe zajedno sa predstavnicima Plodova i trgovinskih lanaca danas dogovoriti realizaciju preostalog krompira na podruèju Malesije. Miloševiæ je, na najave moguæeg bacanja krompira u jezero, kazao da svi koji žele od toga da naprave politièku prièu mogu to da urade. „Plodovi æe platiti krompir po 18 centi. Koliko god proizvoðaèi imaju neka donesu u Plodove“, precizirao je Miloševiæ. On smatra da Ministarstvo nije adresa za takvu vrstu problema proizvoðaèa, jer ne može da vodi raèuna i o otkupu i o prodaji i o naplati proizvoda. „Proizvoðaèi treba da vode raèuna o tome, a mi da budemo podrška i logistika takvom naèinu rada. Takoðe, Tuzi, Golubovci i Glavni grad treba da se ukljuèe“, zakljuèio je Miloševiæ. (kraj) jlb/nar