Zagreb, (MINA-BUSINESS) - Zemlje u istoènoj Evropi oèekuju da æe u ovoj godini ostvariti budžetske deficite u rasponu od skoro tri do deset odsto njihovog bruto domaæeg proizvoda (BDP). Najmanji budžetski deficit, prema podacima Vlada i kreditnih agencija, imaæe Crna Gora i Bugarska, a najveæi manjak od zemalja Istoène Evrope prognozira se u Letoniji. Budžetski deficit u Crnoj Gori prognozira se na 2,65 odsto BDP-a, dok kreditne agencije za Bugarsku predviðaju manjak od 2,7 odsto. Za Letoniju se procjenjuje da æe imati manjak od deset odsto BDP-a te zemlje. Kriza i ogranièeno strano finansiranje teško su pogodili regiju od Baltièkog do Crnog mora pa se države snalaze na razlièite naèine, kao što su krediti Meðunarodnog Monetarnog Fonda (MMF), izdavanjem euroobveznica, privatizacijama i poveæanjem poreza, piše Banka magazin. Vlade tih zemalja koje su sve, osim Poljske, u recesiji morale su da poveæaju ovogodišnje deficite kako bi uskladili pad prihoda sa rastuæim socijalnim troškovima zbog nezaposlenosti i usporavanja svojih ekonomija, a procjenjuje se da ni naredne godine neæe izaæi iz minusa. "Moguæ je blagi pad pritiska na budžete, ali ne oèekujem znaèajno smanjenje deficita u narednoj godini. Rast budžetskih prihoda ne treba uskoro oèekivati," rekao je Zdeslav Šantiæ, analièar Rajfajzen banke Zagreb /Raiffeisenbank/. Zemlje istoène i centralne Evrope, piše Banka magazin, kriza je zatekla ranjivijim od drugih tržišta u nastajanju jer je njihov ekonomski rast u prošlosti bio povezan sa sa njihovom velikom zavisnošæu od stranog finansiranja. Prije krize, ekonomije tih zemalja ubrzano je raslo na talasu rasta spoljne trgovine, državne i privatne potrošnje i jeftinih kredita što je mnoge, poput Bugarske i Hrvatske, dovelo do snažnog rasta deficita tekuæeg raèuna platnog bilansa i stranog duga države u godinama prije krize. Posljednji prošlogodišnji kvartal donio je usporavanje ekonomije koje se nastavilo i ove godine uz steèajeve kompanija, nelikvidnost i rast nezaposlenosti. Zbog rastuæeg budžetskog deficita je doveden u pitanje ulazak Rumunije u eurozonu koji ta zemlja priželjkuje u 2014. godini. Baltièke zemlje su najteže pogoðene recesijom, a Poljska, koja je i najveæa po broju stanovnika u regiji, jedina za sada uspješno odolijeva i bilježi blagi ekonomski rast. Veliki broj zemalja u regiji je zamrznuo ili èak smanjio plate u javnom sektoru. Hrvatska nije jedina koja je poveæala porez na dodatu vrijednost (PDV) sa 22 na 23 odsto. To su uèinile i Litvanija sa 19 na 21 odsto, Maðarska koja je poèetkom jula poveæala PDV sa 20 na 25 odsto. Letonija je poveæala PDV na 21 odsto sa 18 odsto. Porast trokova bilježe Hrvatska, Slovenija, Slovaèka, Litvanija i Letonija. Pomoæ od MMF-a do sada su zatražile i dobile Maðarska, Letonija, Rumunija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Poljska. Euroobveznice su ove godine izdale Poljska, Hrvatska i Maðarska, a Litvanija planira to da uèini u septembru. Poljska do kraja godine od prodaje državnih udjela, na primjer u nekim energetskim kompanijama, oèekuje 2,6 milijardi EUR, a naredne èak šest milijardi EUR. Crna Gora, kako piše portal, oèekuje prihod od privatizacije Elektroprivrede nakon èega æe procijeniti hoæe li tražiti pomoæ MMF-a ili ne. Bugarska ispituje sve velike energetske projekte koje zahtijevaju budžetsko finansiranje poput gradnju nuklearke Belene vrijedne izmeðu èetiri i šest milijardi EUR. Ta zemlja planira prodaju manjinskih udjela u atraktivnim energetskim kompanijama. Bugarska vlada uravnoteženi budžet namjerava da ostvari prvenstveno smanjivanjem troškova administracije i poveæanjem kontrole naplate carina i za sada neæe tražiti pomoæ od MMF-a, ali ne iskljuèuje tu moguænost naredne godine. Budžetski deficiti su veæi problem na istoku Evrope nego na zapadu jer investitori imaju u njih manje povjerenja pa se na rastuæi deficit gleda kao na teže obuzdavanje buduæe potrošnje. Razvijene zemlje, poput Švedske, koristile su krize u prošlosti za sprovoðenje nepopularnih ali potrebnih strukturnih reformu. Zato je sada bitno hoæe li zemlje na jugoistoku Evrope iskoristiti krizu za provoðenje tih reformi ili æe krizu koristiti kao izgovor za svoje neuspjehe. “Kriza je pokazala da je dosadašnji model rasta BDP-a temeljen na potrošnji i zaduživanju tih zemalja neodrživ i da æe se morati u buduænosti fokusirati na rast konkurentnosti, što ukljuèuje i strukturne reforme” smatra Šantiæ. (kraj) nus