Podgorica, (MINA) – Uvoðenje istorijskih èitanki u obrazovni proces crnogoskih škola predstavlja kompleksan proces, èiji æe uspjeh prvenstveno zavisiti od umjeæa profesora da ih pravilno interpretiraju, ocijenio je profesor Šerbo Rastoder. Zajednièke istorijske èitanke zemalja jugoistoène Evrope na crnogorskom jeziku, koje æe biti korišæene u srednjim školama kad dodatak udžbenicima, predstavljene su u Podgorici ranije ovog mjeseca. Rastoder je agenciji MINA rekao da je Savjet Evrope 1956. pokrenuo dugoroèni projekat u okviru ujednaèavanja programa istorije i predavanja tog predmeta u školama, sa ciljem sveopšte nivelacije vrednosnih sudova u istorijskim udžbenicima, a samim tim i u istorijskim èitankama.. On je objasnio da se tim povodom sastaju timovi iz razlièitih zemalja, komuniciraju i ujednaèavaju vrednosne sudove. „Istraživanje je pokazalo da je arhetip neprijatelja prisutan u stvarnosti istovjetan arhetipu neprijatelja prisutnog u udžbenicima, a da taj arhetip neprijatelja ne korespondira sa istorijskim èinjenicama“, naveo je Rastoder. Prema njegovim rijeèima, uvoðenje istorijskih èitanki u nastavni program je kompleksan obrazovni proces, pa se sa njihovim sadržajem moraju upoznati prije svega oni koji æe ih koristiti, a to su nastavnici i profesori. Od njihovog umijeæa, smatra Rastoder, najviše zavisi koliko æe èitanke biti korisne za nastavu, jer to neæe biti obavezna, veæ pomoæna literatura. „U tom smislu, one su i pomoæno sredstvo za formiranje zakljuèaka kod uèenika, jer æe u svojim sadržajima imati tematiku koja ne nudi konaène odgovore. Samim tim treba da koriste za racionalizaciju i finalizaciju kritièkog mišljenja kod samih ðaka“, objasnio je on. Rastoder je ocijenio da bi za ðake moglo biti zbunjujuæe da sami interpretiraju sadržaj istorijskih èitanki, buduæi da je naèelno stav prireðivaèa da se koriste razlièite vrste izvora, odnosno da razlièitim vrstama izvora ilustruju jedan dogaðaj. On je rekao da u tom sluèaju postoji opasnost „jedne kvazimatematièke teorije“ u kojoj je istina na sredini, iako to nikada nije sluèaj.. „Prevashodno zavisi od nastavnog procesa, od profesora i njihovih sposobnosti da konkretno izvor tumaèe na nauèno validan naèin. Naravno da postoji ta opasnost, ali naravno ta opasnost nije toliko velika koliko je veæa opasnost da se za te izvore ne zna“, pojasnio je Rastorder. On je kazao da istorijske èitanke ne bi trebalo da potiskuju nacionalni identitet, s obzirom da je u 16 pravila Savjeta Evrope kod pisanja udžbenika identitet na èetvrtom mjestu, i to je dosljedan stav. Èitanke, smatra Rastoder, mogu posredno uticati na taj segment ako se naprave na naèin kojim udovoljavaju trenutnim politièkim potrebama. „U tom smislu, one u principu treba da budu pomirljive, ali ne treba nikako da budu suprotne èinjenicama i da previðaju ono što su fakti. Fakti su takvi kakvi su i njih treba predstaviti na taj naèin, a njihova interpretacija je nešto što je posebno i zavisi od politièke volje i od vrjednosnog suda samih autora“, precizirao je on. Rastoder je dodao da ne zna detalje o pripremi istorijske èitanke koja æe se ticati ratova na prostoru bivše Jugoslavije iz 1990-ih. On je podsjetio da je iz procesa njihove pripreme izbaèen posle upornog insistiranja da se ništa „ne gura pod tepih“. „Tako da nisam dio tog procesa, ali naèelno nemam ništa protiv toga. Cijenim da se radi o nemilim dogaðajima i te stvari ne bi trebalo da rade politièari, veæ profesionalci“, zakljuèio je Rastoder. (kraj) drv/anm