Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Odbor za zdravstvo predložio je da se uradi kvalitetna analiza statusa invalida rada koji se nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje (ZZZCG) i Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) kako bi se donijeli odreðeni zakljuèci i inicirala kvalitetna zakonska rješenja. Èlanovi skupštinskog Odbora za zdravsto, rad i socijalno staranje su na sjednici na kojoj se raspravljalo o problemima invalida rada iz Bijelog Polja, Mojkovca i Rožaja, konstatovali da bi trebalo napraviti analizu o njihovoj strukturi, radnom stažu i iznosu koji bi trebalo izdvojiti za ispunjenje zahtjeva. Predstavnik invalida rada iz Bijelog Polja, Rožaja i Mojkovca, Lazar Kneževiæ rekao je da su invalidi rada danas nezaštiæena kategorija i da nijesu uzeli otpremine koje su im pripadale prema Zakonu o radu. “Invalidu rada se po tom zakonu garantovala otpremnina od 36 prosjeènih zarada u Crnoj Gori. Nama su dali 1,92 hiljada EUR. Otišli smo na Zavod za zapošljavanje bez otpremnina”, rekao je Kneževiæ. On je dodao da su imali obeæanje ranijeg ministra rada i socijalnog staranja, Slavoljuba Stijepoviæa da æe im biti isplaæeno 36 prosjeènih zarada u državi, ali to nije ispunjeno. “Invalidi rada ne samo da su ostali bez otpremnina nego su ostali i bez egzistencije. Trenutni u ovom društvu nemamo nikakvu privilegiju ni zaštitu”, tvrdi Kneževiæ. On je ponovio da je osnovni zahtjev ivalida rada, koji su prošle sedmice prekinuli štrajk glaðu ali i dalje protestuju, da muškarci sa 55 godina života i 30 radnog staža, odnosno žene sa 50 godina života i 25 staža, steknu pravo na penziju s tim da polazna osnova iznosi deset EUR po godini penzijskog staža. “Kada bi se sve to uraèunalo, penzija invalida rada bi bila negdje oko 250 EUR”, precizirao je Kneževiæ. On je poruèio da je veæina invalida rada stekla pravo na penziju, ali da ne želi da ode jer bi ona bila manja od trenutne naknade koju primaju. “Samo da se ne desi da imamo primanja od 180 EUR, a odemo u penziju sa 120 EUR”, kazao je Kneževiæ. Ministar rada i socijalnog staranja, Predrag Boškoviæ, podsjetio je da su sa predstavnicima invalida rada u razgovorima od jula i da je u jednom trenutku postojao problem u komunikaciji jer, kako tvrdi, faksovi koje su slali predstavnici invalida rada nijesu stizali u Ministarstvo. Boškoviæ je saopštio da Crna Gora ukupno ima skoro 3,1 hiljadu invalida rada. Od tog broja 1,07 hiljada je na evidenciji Fonda PIO sa prosjeènom mjeseènom naknadom od 193,43 EUR, dok najmanja iznosi 158,73 EUR. “Ukupni izdatak Fonda PIO po tom osnovu je 2,48 miliona EUR godišnje”, precizirao je Boškoviæ. On je rekao da je na evidenciji ZZZ 845 invalida rada sa razlièitim kategorijama primanja od 33 EUR do 100 EUR neto. Ukupan izdatak Zavoda u te svrhe je 439,97 hiljada EUR godišnje. “Ukupni izdaci po osnovu invalida rada koji se zajedno nalaze na ZZZ i Fond PIO je 2,92 miliona EUR”, rekao je Boškoviæ. Prema njegovim rijeèima, kod poslodavaca je trenutno u radnom odnosu 1,17 hiljada invalida rada. Boškoviæ je ponovio da trenutne zahtjeve invalida rada nije moguæe implementirati u crnogorski penzijsko invalidski sistem i da bi problem trebalo rješavati pojedinaèno, a ne sistemski. “To znaèi da svaki od 90 invalida rada pribavi pojedinaèno svoju dokumentaciju i da se svakim od njih pojedinaèno bavimo ne rušeæi sistem koji veæ imamo”, objasnio je Boškoviæ. Invalidi rada u narednih desetak dana, kako je dogovoreno na sastanku prošle sedmice, treba da dostave svu dokumentaciju. Za poslanika Socijalistièke anarodne partije (SNP), Nevena Gošoviæa, nejasno je kako je moguæe da invalidi rada druge i treæe kategorije, koji se nalaze na evidenciji ZZZ, ostvaraju pravo na naknadu od 33 EUR, kada je izmjenama Zakona sredinom prošle godine to promijenjeno. Parlament je u avgustu prošle godine usvojio izmjene Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava iz osiguranja od nezaposlenosti kojim je propisano da invalidu rada pripada novèana naknada 40 odsto minimalne zarade i da ona trenutno iznosi oko 77 EUR neto. “Ako neko od zaposlenih na Zavodu invalidima rada nije skrenuo pažnju na to, a znao je da mu propada to pravo, onda je to krajnje nedopustivo”, smatra Gošoviæ. Boškoviæ je objasnio da je takvih invalida rada na evidenciji Zavoda trenutno 35 i da je razlog što ne primaju veæi iznos što nijesu podnijeli zahtjev i prijavili se za poveæanje te naknade. Boškoviæ je objasnio da se trenutno na Fondu PIO nalazi 24,2 hiljade invalidskih penzionera i da bi se i njima moralo izaæi u susret ako bi se ispunili zahtjevi invalida rada iz tri sjeverne opštine. Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Izet Braliæ smatra da invalidi rada ne traže da im se išta poklanja nego da se sistemski uredi da dobiju ono što im po zakonu pripada. “Ni u jednoj državu u okruženju i EU nijesu u istom položaju invalidi rada i radnici. Postoje zakoni koji pozitivno diskriminišu invalide rada”, rekao je Braliæ. On smatra da se dolazi u situaciju da jedni radnici u Crnoj Gori po istom zakonu imaju pravo, a da drugi ne mogu da ostvare elementarna prava. “Nije to velika cifra od 3,1 hiljadu invalida rada i moglo bi se odreðenim preusmjeravanjima doæi do prosjeène penzije od 250 EUR koju bi primali invalidi rada”, poruèio je Braliæ. On je predložio da se donese zakljuèak da invalidi rada poðu u penziju, a da im primanja ne budu manja od onih koje trenutno imaju. “Predlog je i da se na njihova primanja, ukoliko postoji zakonska regulativa, oslobode penzijsko invalidskih doprinosa. To bi bilo još deset odsto na taj iznos”, rekao je Braliæ. Janko Vuèiniæ iz Demokratskog fronta (DF) saopštio je da bi Ministarstvo trebalo da predloži izmjene Zakona o PIO, kako bi se invalidima rada riješili problemi, kao i u sluèaju radnika Kombinata aluminijuma i Željezare. “Vaše fabrike je ugasila ova vlast pa isti oni koji su ugasili vaša preduzeæa sada bi trebalo i da vas zbrinu na pravi naèin. Evo ovdje ministar pa neka kaže da æe predložiti izmjene i dopune zakona”, poruèio je Vuèiniæ. On smatra da Fond PIO “ima izvora da se puni”. “Može da se puni od istih onih ljudi koji su opljaèkali ova preduzeæa i od onih koji su nezakonito stekli bogastvo”, rekao je Vuèiniæ. Predsjednik Odbora i poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Zoran Jeliæ, odgovorio je da je oèito da su neki još u kampanji, iako su lokalni izbori završeni. Vuèiniæ je saopštio da æe on inicirati izmjene i dopune zakona, al da ne vjeruje da æe biti usvojene. (kraj) jlb/bvm