Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Udruženje privatizacionih fondova odluèilo je danas da naredne sedmice dostavi tužbu Privrednom sudu zbog odluka Skupštine akcionara Hotelsko turistièkog preduzeæa (HTP) Budvanska rivijera o umanjenju kapitala. Predstavnici èetiri crnogorska privatizaciona fonda traže poništenje odluka vanredne Skupštine akcionara od 3. decembra, kada je glasovima vlasnika 68,2 odsto akcija odluèeno o umanjenju kapitala sa 209 na 69 miliona EUR. Od fondova koji imaju akcije u HTP Budvanska rivijera, jedino Atlas mont nije za tužbu protiv odluka Skupštine. Protiv odluke bili su privatizacioni fondovi HLT, Trend, MIG i Eurofond koji zajedno imaju oko 17 odsto vlasništva, kao i manje Udruženje akcionara, koje predstavlja Žarko Mikoviæ. Umanjenje kapitala podržali su država koja ima 57 odsto akcija, drugo, veæe udruženje manjinskih akcionara i privatizacioni fond Atlas Mont koji ima tri odsto akcija i praktièno je odluèio o ishodu. Udruženje privatizacionih fondova smatra da je Skupština akcionara zakazana prema odredbama koje važe za redovne, a ne vanredne sastanke, kao i da kvorum za odluèivanje nije propisno obezbijeðen, jer su pojedina punomoæja stara nekoliko godina. Privatizacioni fondovi tražiæe, kako saznaje agencija Mina-business, vanrednu Skupštinu akcionara HTP Budvanska rivijera i predložiti novog predstavnika u Odboru direktora kompanije, umjesto sadašnjeg Duška Kneževiæa iz Atlas monta. Privatizacioni fondovi, kako su ocijenili na vanrednoj Skupštini, nijesu protiv umanjenja kapitala HTP Budvanska rivijera, ali zahtijevaju da svi razlozi budu precizno obrazloženi. U usvojenoj odluci o umanjenju kapitala, koju je predložio Odbor direktora, kao osnov za umanjenje kapitala navode se gubici iz prethodnih godina i nova procjena vrijednosti. Na raèun gubitaka iz prethodnih godina, kapital je umanjen za 27 miliona EUR, dok fondovi traže preciznu informaciju o razlozima umanjenja za preostalih 112 miliona. Fondovi traže i da umanjenje potvrdi i revizor, svojim mišljenjem, kojeg za sada nema. Nakon Masovne vauèerske privatizacije, kapital Budvanske rivijere bio je procijenjen na oko 400 miliona njemaèkih maraka, odnosno oko 209 miliona EUR, i kao takav upisan u registar Centralne depozitarne agencije. Uprava Budvanske rivijere nije ispravila taj podatak, koji je prikazivao drastièno veæi kapital od knjigovodstvene vrijednosti navedene u dokumentima preduzeæa. (kraj) dmc/kmh