Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori je nastavljen trend pada cijena tako da se, prema Vladinim projekcijama, na kraju godine oèekuje deflacija od 0,5 odsto. Blago jaèanje cijena oèekuje se u narednoj godini, kada æe inflacija iznositi jedan odsto. »Stopa rasta cijena u 2016. godini biæe 1,5 odsto i dva odsto u 2017. i 2018. što predstavlja ciljnu inflaciju za eurozonu«, navedeno je u Projekcijama makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja za period 2014-2018, koje je Vlada nedavno razmatrala. Godišnja stopa inflacije u julu ove godine, mjerena indeksom potrošaèkih cijena, iznosila je minus 1,2 odsto, odnosno zabilježena je deflacija. Prosjeèna stopa inflacije u periodu januar-jul iznosila je minus 0,8 odsto. »Dominantan uticaj na pad cijena u ovom periodu imali su pad cijena u grupi hrana i bezalkoholna piæa od 2,1 odsto, pri èemu najveæi pad bilježe cijene ulja i masti 20,5 odsto i hljeba i žitarica 4,5 odsto«, navedeno je u Projekcijama makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja. Takoðe je na pojavu deflacije uticao pad cijena u grupi odjeæa i obuæa od 1,1 odsto, usljed pojeftinjenja odjeæe 4,3 odsto. Te dvije grupe proizvoda èine oko 46 odsto ukupne potrošnje domaæinstava. Cijene elektriène energije i goriva, koje takoðe znaèajno opredjeljuju nivo inflacije, u ovom periodu bilježe blagi rast od 0,9 i 0,1 odsto. O deflaciji se govori kada postoji opšti pad cijena i kada potrošnja i investicije padaju zbog oèekivanja novog snižavanja cijena, uzrokujuæi spiralu pada cijena i plata, kao i poveæanje nezaposlenosti. I eurozona je veæ duže pod pritiskom, jer inflacija usporava pojaèavajuæi strahove od deflacije. Inflacija u 18 zemalja koje koriste euro u septembru se dodatno približila nuli, što poveæati pritisak na Evropsku centralnu banku (ECB) da preduzme dodatne stimulativne mjere. Prema podacima Eurostata, potrošaèke cijene u eurozoni porasle su samo 0,3 odsto u septembru, dok je rast u prethodnom mjesecu iznosio 0,4 odsto. Takav rezultat je bio oèekivan, s obzirom na pojeftinjenje energenata 2,4 odsto. Inflacija u eurozoni trenutno je najniža od oktobra 2009. godine i daleko je od ciljana dva odsto. To je razlog zbog kojeg je ECB smanjila osnovnu kamatnu stopu na rekordno niskih 0,05 odsto i predstavila program za podsticanje izdavanja bankarskih kredita. (kraj) bvm/jlb