Budva, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora treba da nastavi sa restriktivnom politikom, odnosno mjerama smanjenja javne potrošnje, jer je to dobar kurs koji je potvrðen na evropskom tržištu kapitala i kod meðunarodnih finansijskih institucija, ocijenio je pomoænik ministra finansija, Nemanja Pavlièiæ. On vjeruje da je karakteristika svih postkriznih budžeta pronaæi najbolju mjeru daljeg razvoja i smanjenja potrošnje. »U srednjem roku Crna Gora, kao zemlja koja se kreæe ka Evropskoj uniji, treba da uvijek ima u vidu Mastrihtske kriterijume, iako smo danas ispod njihovog nivoa, ali oni i dalje treba da nam budu limit prema kojem naše fiskalne politike treba da se kreæu. Takoðe, èvršæa fiskalna politika na rashodnoj strani, konkurentna poreska, a opet politika koja æe obezbijediti izdašan fiskalan potencijal, su naš najveæi prioritet«, rekao je Pavlièiæ na šestom godišnjem sastanku visokih budžetskih zvaniènika iz zemalja centralne, istoène i jugoistoène Evrope (CESEE). Mjere, kako je dodao, treba da stvore pretpostavke da zemlje budu otvorene za nove investicije, biznis i kapitalne projekte. »U tom smislu, naša intencija je da dalje smanjujemo tekuæi budžet, do 2013. godine budemo u zoni suficita, a do 2012. da imamo izbalansirani budžet«, podsjetio je Pavlièiæ. On je kazao da je Crna Gora tek na pola puta fiskalnog prilagoðavanja, a imala je nekoliko veoma teških godina. »Bitno je da u narednom periodu uspostavimo fiskalne politike koje æe nam dugoroèno omoguæiti stabilnost naših javnih finansija«, rekao je Pavlièiæ. Govoreæi na temu Redefinisanje modela rasta zemalja istoène Evrope nakon krize, unverzitetski profesor iz Ljubljane, Mojmir Mrak, naveo je da je visoki ekonomski rast istoène Evrope, koji je trajao više od jedne decenije i doveo do znaèajnog približavanja realnoj ekonomi zapadne Evrope, brutalno prekinut izbijanjem postojeæe ekonomske krize. »Postojeæa ekonomska kriza je dramatièno pogodila potencijalni i ostvareni ekonomski rast istoène Evrope, kao i proizvodni jaz koji predstavlja odnos izmeðu potencijalnog i ostvarenog rasta«, naveo je Mrak. On je podsjetio da je ostvareni rast tokom krize dramatièno pao na oko minus èetiri odsto u prošloj godini i ispod jedan odsto u ovoj, a kao rezultat toga proizvodni jaz za region ušao je u jako negativnu fazu. Mrak je dodao da je i potencijalni rast regiona znaèajno smanjen tokom trajanja krize. Evropska komisija, kako je kazao, procjenjuje da æe se potencijalni rast novih zemalja èlanica Evropske unije, skoro prepoloviti za period od 2007. do 2013. godine, sa oko èetiri odsto na dva odsto. »Ono što je neophodno i realno za zemlje u regionu je korekcija postojeæih modela rasta, kako bi male i otvorene ekonomije bile otpornije na eksterne šokove. Kratkoroèno gledano, smanjenja zavisnosti od stranih depozita biæe valorizovana ekonomskim rastom, dok æe dugoroèni izgledi rasta regiona umnogome zavisiti od uzajamnog djelovanja svih komponenti za utvrðivanje potencijalne stope rasta«, kazao je Mrak. Domaæin i organizator godišnjeg sastanka visokih budžetskih zvaniènika je crnogorsko Ministarstvo finansija, u saradnji sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i slovenaèkim Centrom za razvoj finansija (CEF). Iz Ministarstva finansija su saopštili da æe na sastanku biti razmatrane teme o ulozi fiskalnih i monetarnih institucija u zemljama CESEE, izazovi u obezbjeðivanju fiskalne discipline kao i vraæanje fiskalne održivosti u zemljama centralne i istoène Evrope. (kraj) rap/bvm