Beograd, (MINA-BUSINESS) – Ukupan spoljni dug državne zajednice na kraju prošle godine iznosio je 14,3 milijardi USD, od èega se na Crnu Goru odnosi 832,4 miliona USD, podaci su Narodne banke Srbije. Beogradski Magazin ekonomist prenosi da se, uz prosjeènu kamatnu stopu na strane kredite od pet odsto, dug Srbije i Crne Gore svakodnevno uveæava za oko dva miliona USD. Prema podacima Centralne banke Crne Gore, spoljni dug je prošle godine iznosio oko 439 miliona EUR, ili oko 550 miliona USD. NBS napominje da su u podatke uvršteni krediti meðunarodnih finansijskih organizacija za crnogorske korisnike zakljuèeni nakon decembra 2000 godine, koji se otplaæuju preko Beograda. NBS nema informacija o zajmovima koje je koristila i otplaæivala Crna Gora nakon juna 2000., kada je CBCG prestala da joj dostavlja podatke. Ekonomist prenosi da su struènjaci okupljeni una sastanku u Institutu za meðunarodnu politiku i privredu ocijenili da æe državna zajednica imati ozbiljne probleme prezaduženosti, ako ekonomska klima ne bude drastièno poboljšana tako da omoguæi velike investicije u sofisticirane tehnologije, èiji se proizvodi odlikuju visokom dodatom vrijednošæu. Za razliku od Pariskog kluba zemalja kreditora koji je Srbiji i Crnoj Gori "oprostio" 51 odsto od 4,6 milijardi USD duga, pregovori sa Londonskim još traju bez nagovještaja da uskoro budu završeni. Od toga je, prema ocjenama ekonomista, veæi problem što nije bilo razvoja kakav je planiran 2002. godine. Situacija Srbije ocijenjena je teškom jer je pogoršana struktura spoljnog duga. Ta èlanica zajednice ima dugove prema meðunarodnim finansijskim institucijama koje ga u sluèaju nemoguænosti vraæanja, ne otpisuju, veæ eventualno samo reprogramiraju, odnosno produže rok plaæanja. Ekonomista Davor Savin je procijenio da bi SCG mogla bez teškoæa da servisira dug, ako bi izvoz porastao na èetvrtinu društvenog proizvoda i do 2010. dostigao 35 odsto. Za postizanje te stope izvoza, dodao je on, potrebne su godišnje investicije od 2,5 do tri milijarde USD. Njegov kolega Ljubomir Madžar smatra da bi, uz sadašnji nivo potrošnje, dužnièka kriza mogla biti izbjegnuta ako bi do 2010. godine društveni proizvod rastao po stopi od šest odsto. (kraj) dmc