Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Izgradnja prioritetne dionice autoputa Bar-Boljari ima zadovoljavajuæu ekonomsku opravdanost, ali ne i finansijsku, zbog nedovoljnog obima saobraæaja, pokazala je Studija izvodljivosti. U Studiji, u koju je èasopis Pogled Inženjerske komore Crne Gore imao uvid, navodi se da projekat pokazuje nedovoljnu finansijsku opravdanost zbog nedovoljnog obima saobraæaja na dionici Smokovac-Mateševo i primarno zbog visine kapitalnih ulaganja od èak 19,7 miliona po kilometru puta, zbog izuzetno teške konfiguracije terena. “Smanjenjem troškova kapitalnih ulaganja i troškova održavanja, kao i poveæanjem obima saobraæaja, moguæe je obezbijediti zadovoljavajuæu finansijsku opravdanost projekta za investitora", navedeno je u Studiji. Studiju, koja još nije objavljena, radili su domaæi struènjaci za potrebe Vlade, odnosno kineske Exim banke. Ona je pokazala da je 352 miliona ukupna korist za Crnu Goru, odnosno za toliko je veæa korist od troškova koje æe Crna Gora imati od izgradnje 41 kilometra autoputa. Ulaganje u izgradnju dionice autoputa u inicijalnom planerskom periodu nema, kako je objašnjeno u Studiji, zadovoljavajuæu finansijsku opravdanost, jer je finansijska interna stopa rentabilnosti manja od oportunitetne cijene kapitala, finansijska neto sadašnja vrijednost projekta manja od nula, dok je odnos troškova i koristi (BCR) manji od jedan. “Period povraæaja investicije, koji pokazuje za koliko godina novac uložen u projekat može biti vraæen je 17 godina od poèetka izgradnje, odnosno 13 godina od poèetka eksploatacije autoputa”, navodi se u Studiji. U tom dokumentu je navedeno da se iz ugla analiziranih društveno-ekonomskih efekata, koji æe se javiti realizacijom te investicije, kao i efekata koji u Studiji nijesu kvantifikovani, nedvosmisleno zakljuèuje da ta investicija ima svoje puno društveno-ekonomsko i saobraæajno-tehnološko opravdanje. Poèetak glavnih radova na realizaciji dijela autoputa Bar-Boljare najavljivan je krajem maja ove godine. Ministar saobraæaja i pomorstva Ivan Brajoviæ je saopštio da æe radovi poèeti èim poène da se primjenjuje Zakon o autoputu, koji je u Skupštini usvojen krajem decembra prošle godine. Vlada je u julu 2013. godine prihvatila ponudu Kineske kompanije za telekomunikacije i infrastrukturu (CCCC) i njene kæerke firme China Road and Bridge Corporation (CRBC) za izgradnju prve dionice autoputa Bar-Boljare od Smokovca do Mateševa. Te kompanije su ponudile da prioritetnu dionicu autoputa od Podgorice do Kolašina grade za 809,58 miliona EUR. Vlada je krajem oktobra potpisala sa kineskom Exim bankom ugovor o kreditu od oko 687 miliona EUR za gradnju dijela autoputa. To je 85 odsto neophodnog iznosa, a preostalih 120 miliona obezbijediæe država Crna Gora. Rok otplate je 20 godina, grejs period šest godina, a kamata dva odsto. Prihodi od putarine utvrðeni su na osnovu predviðenog PGDS (prosjeèan godišnji dnevni saobraæaj) od 2018. do 2047. godine i pretpostavljenih jediniènih cijena za pojedine kategorije vozila. "Orjentacija Evropske unije (EU) je naplata putarine kao najpravedeniji i najefikasiji naèin finansiranja izgradnje autoputne infrastrukture, saglasno stavu da korišæenu uslugu treba da plaæaju stvarni korisnici, a ne poreski obveznici. Svaki korisnik plaæa putarinu shodno stvarno preðenoj kilometraži”, navodi se u Studiji. Prema smjernicima EU, kako se dodaje, preporuka je težiti tom zatvorenom sistemu naplate putarine jer je trenutno najpravedniji sistem za korisnike, ekonomski visoko opravdan, visoko efikasan kao sredstvo sprovoðenja saobraæajne politike. U Studiji izvodljivosti prioritetne dionice Smokovac - Mateševo navodi se da su direktne koristi od te investicije, uštede troškova vremena putovanja kao posljedica poveæanja operativnih brzina vozila, uštede troškova eksploatacije vozila, uštede troškova saobraæajnih nezgoda i ekološke uštede. “Pored toga, indirektne koristi koje se mogu oèekivati kao rezultat realizacije investicije su znaèajno smanjenje broja saobraæajnih nezgoda, poveæanje pristupaènosti teško pristupaènim predjelima, poveæanje mobilnosti, znaèajne demografske promjene, izmijenjeni tržišni uslovi poslovanja i poveæanje konkurentnosti preduzeæa”, navodi se u Studiji. Indirektne koristi su i olakšan pristup regionalnom tržištu, snižavanje zavisnih troškova nabavke, bolja valorizacija potencijala iz domena poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, razvoj turizma, poveæanje zaposlenosti, bolje iskorišæavanje potencijala Luke Bar i Kontejnerskih terminala i generalnih tereta. (kraj) jlb/bvm