Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora, koja koristi euro kao nacionalnu valutu, ne bi trebalo da oèekuje posebne negativne uticaje grèke krize, ocijenio je ekonomski analitièar Damir Novotny. “Zapravo bi kriza u Grèkoj mogla imati pozitivne uèinke na kretanja u turistièkom sektoru Crne Gore i Hrvatske”, rekao je Novotny agenciji Mina-business. On je kazao da ne treba oèekivati ni veæe posljedice eventualnog sloma bankarskog sistema u Grèkoj na crnogorsku ekonomiju, s obzirom na to da grèke banke ne posluju na tržištu Crne Gore. “Nakon što je na referendum Vlada premijera Alexisa Tsiprasa dobila podršku za odbijanje predloga evropskih institucija i Meðunarodnog monetarnog fonda (MMF) za nastavak programa pomoæi Grèkoj, koji je istekao 30. juna, finansijska tržišta su reagovala. Euro je oslabio u odnosu na druge valute za oko tek jedan odsto”, saopštio je Novotny. Glavni indeksi s tražišta kapitala, kako je dodao, su takoðe tek blago pali. “To znaèi da su finansijska tržišta relativno blago reagovala na negativne vijesti iz Grèke, pa se neki dalji pad ne oèekuje. Finansijska tržišta su po svemu sudeæi veæ ukalkulisala rizik moguæeg izlaska Grèke iz eurozone, tako da se bilo koji rasplet dogaðaja neæe bitno odraziti na dalja kretanja kursa eura prema drugim valutama”, ocijenio je Novotny. Prema njegovim rijeèima, grèke banke koje posluju u nekim zemljama jugoistoène Evrope - Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji, suoèiæe se s velikim problemima nelikvidnosti u narednim mjesecima, dok se ne postigne novi sporazum izmeðu Grèke i evropskih institucija. “To bi moglo da izazove odreðene poremeæaje u bankarskim sektorima tih zemalja”, upozorio je Novotny. On je ocijenio da referendum u Grèkoj nije bitnije uticao na finansijska tržišta. „Tsiprasovo taktiziranje u pregovorima s institucijama je iziritiralo sve ostale èlanice, pa èak i Francusku i Italiju, zemlje koje su bile sklone popuštanju Grèkoj. Nakon referenduma se stvario snažan blok zemalja eurozone koja insistiraju na snažnijom fiskalnoj koheziji koja bi trebalo da ojaèa euro na svjetskim tržištima“, rekao je Novotny. Od tog procesa jaèanja eurozone, koja se, kako je ocijenio, vrlo dobro oporavlja od krize, koristi æe svakako imati i Crna Gora. „Ne vidim nikakve razlike izmeðu zemalja eurozone i država poput Crne Gore i Kosova, koje koriste euro“, kazao je Novotny. Na pitanje da li se mogu oèekivati neki veæi problemi u eurozoni, s obzirom na dešavanja u Grèkoj, Novotny je odgovorio da mnogi u Evropskoj uniji (EU), i to ne samo u Njemaèkoj, oèekuju da æe grèka kriza ubrzati procese integracije eurozone i ubrzavanje procesa fiskalne konsolidacije zemalja èlanica koje još nijesu pristupile eurozoni, a koje takvu obavezu imaju prema pristupnom ugovoru, kao što je to Hrvatska. “Ekonomski oporavak i perspektive rasta u eurozoni su vrlo dinamièni te se može oèekivati da æe ekonomije tih zemalja u narednim godinama ojaèati. Izvan eurozone i uticaja Evropske monetarne unije, kao što je to primjer s Hrvatskom, koja nije formalno èlanica ali je eurizovanost ekonomije vrlo visoka, ostaæe tek manji broj zemalja kao što su Velika Britanija i Grèka”, naveo je Novotny. On je zakljuèio da ne samo da ne treba oèekivati veæe probleme u eurozoni, veæ sve prognoze pokazuju da æe ekonomije tih zemalja imati snažan rast u narednim godinama. (kraj) jlb/nar