Frankfurt, (MINA-BUSINESS) - Kreditiranje domaæinstava i kompanija u eurozoni u novembru je dodatno smanjeno, pokazali su najnoviji podaci Evropske centralne banke (ECB), što ukazuje da ni novi krug podsticaja neæe biti dovoljan da bi se oživjela ekonomija. Bankarski krediti privatnom sektoru u 18 èlanica eurozone u novembru su smanjeni 0,9 odsto u poreðenju sa istim periodom prošle godine, nakon što su u oktobru pali 1,1 odsto, pokazao je izvještaj ECB-a, prenosi SEEbiz. ECB je preduzela niz mjera u cilju podsticanja rasta ekonomije, ali je njihov uticaj na kreditne tokove u zemljama pogoðenim krizom bio zanemariv. Kreditiranje kompanija u Irskoj smanjeno je u novembru 11,4 odsto na godišnjem nivou, u Španiji 8,5 odsto, u Portugaliji 6,5 odsto i u Grèkoj 3,2 odsto. Analitièari smatraju da bi nesklonost riziku mogla ponovo da ojaèa, jer je Grèka raspisala prijevremene izbore 25. januara, na kojima bi pobjedu mogla izboriti ljevièarska stranka Syriza. Takav razvoj situacije samo je podsjetnik da dužnièka kriza, koja je poèela u Grèkoj prije pet godina, još nije okonèana. Godišnja inflacija u eurozoni u meðuvremenu je skliznula na niskih 0,3 odsto, što je osjetno ispod zacrtanog nivoa od „nešto ispod dva odsto“. U kontekstu sve uèestalijih upozorenja politièara da bi oštar pad cijena nafte mogao spustiti inflaciju i ispod nula odsto, jaèaju i pozivi ECB-u da preduzme dalje poteze. Postoji opasnost da bi oèekivani pad cijena mogao pogoditi zarade i ulaganja i prigušiti šanse za ekonomski rast. Uz kamatne stope na rekordno niskim nivoima, opcija koja ECB-u ostaje na raspolaganju su izdašnije kupovine državnih obveznica, štampanjem svježeg novca, u cilju podrške inflaciji i rastu privrede. Neki èlanovi Upravnog odbora ECB-a, smatraju da bi štete koje bi prouzrokovao takav potez mogle nadjaèati njegove koristi. Redovno mjeseèna sjednica ECB-a zakazana je za 22. januar. (kraj) nar