Podgorica, (MINA) – Nacrtom zakona o elektronskim medijima nije jasno definisano kako æe izgledati tender za frekvencije i na osnovu kojih æe se kriterijuma one dodjeljivati, ocijenjeno je danas iz Udruženja nezavisnih elektronskih medija (UNEM). Crnogorska Vlada utvrdila je 19. maja Nacrt zakona o elektronskim medijima o kojem æe se voditi javna rasprava do 15. jula. Izvršni direktor UNEM-a Ranko Vujoviæ je podsjetio da je usvajanjem Zakona o elektronskim komunikacijama i izmjenama i dopunama Zakona o javnim servisima nastala praznina u medijskom zakonodavstvu, koju je trebalo da popuni ponuðeni Nacrt zakona o elektronskim medijima. „Pomenuta dva zakona su izbrisali veæinu èlanova postojeæeg Zakona o radiodifuziji, a Agencija za radiodifuziju je ostala i bez izvora finansiranja“, kazao je Vujoviæ agenciji MINA. On istièe da se nameæe generalno pitanje - da li je moguæe zakonski urediti oblast elektronskih medija, a da se ne tretiraju radiodifuzne frekfencije kao osnovno sredstvo za prenos programskih sadržaja? „Drugo bitno pitanje je kako æe izgledati tender za frekfencije i na osnovu kojih kriterijuma æe se one dodjeljivati. Iako se ovim zakonom stièu pravno formalni uslovi za njegovo raspisivanje, ostaje nepoznanica kako æe on izgledati“, kazao je Vujoviæ. Prema njegovim rijeèima, iako smo imali jasno regulisano ovo pitanje, zakoni o elektronskim komunikacijama i elektronskim medijima ne nude jasan odgovor, a što æe komercijalne elektronske medije vjerovatno najviše zanimati. „Da li je moguæe dodjeljivati radiodifuzne frekfencije samo na osnovu tehnièkih parametara i da li je moguæe potpuno izjednaèiti telekomunikacione operatere sa elektronskim medijima su pitanja na koja bi javna rasprava trebalo da da odgovore". "Ovaj problem otvara i suštinsko pitanje: da li elektronski mediji pripadaju korpusu ljudskih prava ili je to samo tehnièko pitanje, pa æe na tenderima za frekfencije odluèujuæi kriterijum biti visina ponude“, upitao je Vujoviæ. Nacrt zakona o elektronskim medijima je, kaže on, u suštini modifikovani postojeæi zakon o radiodifuziji, bez èlanova koji su obraðivali radiodifuzne frekfencije. Zakon definiše rad nezavisnog regulatora: finansiranje, nadležnosti i odgovornosti. U njemu je gotovo u potpunosti inkorporirana i nova Direktiva o audio-vizuelnim medijskim servisima zajedno sa svim programskim standardima koji se u njoj nalaze. „Komercijalni emiteri æe svakako pozdraviti formiranje fonda za zaštitu medijskog pluralizma, koji je jedan od noviteta u našem zakonodavstvu, ali bi u javnoj raspravi trebalo preciznije definisati njegovo finasiranje“. „Prije svega mislim na izvore finansiranja, odnosno na stavku koja se odnosi na budžet, koja je prilièno nejasna. U jednoj od radnih verzija ovog zakona bio je predviðen procenat iz fonda od igara na sreæu za njegovo finansiranje“, kazao je Vujoviæ. On istièe da ovaj zakon mora da obezbjedi stabilno i sigurno finansiranje Agencije za elektronske medije.“Èlan koji definiše njeno finansiranje nije skroz jasan, odnosno zakon mora definisati konkretne procente kada je rijeè o naknadama od frekfencija, odnosno od distributera AVM sadržaja koji su namjenjeni za finansiranje Agencije“. „Prema Zakonu o elektronskim medijima novi regulator samo izdaje odobrenje za pružanje AVM usluga medijima, koji su na prethodnom tenderu dobili frekfencije od Agencije za elektronske komunikacije. Odobrenje se izdaje na osnovu podnijetog zahtjeva i ono je neophodno da bi odreðeni medij mogao da poène sa emitovanjem programa“, rekao je Vujoviæ. On je ocijenio pozitivnim to što predloženi zakon prati novi Zakon o javnim servisima i što je kao kod nacionalnog i kod lokalnih javnih servisa ukinuo upravne odbore, a finsiranje slièno nacionalnom javnom servisu prebacio na budžete lokalnih samouprava. (kraj) žug/isf