Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Primjena Zakona o strancima donijeæe benefite i poslodavcima i državi, jer je zajednièki interes da se uvede red na crnogorsko tržište rada i da se zakonito upravlja migracijama, ocijenili su u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP). Direktor Direktorata za upravne unutrašnje poslove u MUP-u, Abid Crnovršanin, poruèio je da je nemoguæe odložiti primjenu Zakona tokom èije izrade su svi imali prilike da daju sugestije i primjedbe. „Bilo je zatišje do poèetka primjena Zakona, osim što je Unija poslodavaca tražila prezentacije i održane su dvije, koje su bile dosta posjeæene. Poslodavci su od poèetka upoznati i sadašnji predlozi nijesu upuæeni kada je trebalo o tome razgovarati“, rekao je Crnovršanin na konferenciji za novinare. On je dodao da je ono što sada poslodavci traže, odlaganje primjene, nemoguæe jer je Zakon donijela Skupština, on je stupio na snagu i odreðen je rok njegove primjene. On se nije složio sa ocjenama da su crnogorski državljani nestruèni, nezainteresovani i neæe da rade, zbog èega su poslodavcima potrebni stranci. „Tvrditi za sopstvene graðane da su neposlušni, nesposobni i neæe da rade je krajnje neodgovorno i neozbiljno. To što se kaže da æe sezona biti dovedena u pitanje, jer njima treba struèna radna snaga, najbolje demantuju podaci“, kazao je Crnovršanin. On je saopštio da je u prošloj godini izdato preko 23 hiljade radnih dozvola za zapošljavanje stranaca u Crnoj Gori. Od toga je oko 19,7 hiljada radnih dozvola izdato nekvalifikovanim ili polukvalifikovanim radnicima, odnosno 85 odsto. „Da li je to radna snaga o kojima oni govore sa stanovišta struènosti i zainteresovanosti i da li se crnogorski turizam oslanja na nekvalifikovanu radnu snagu?“, pitao je Crnovršanin. Za srednji kadar, koji bi, kako je dodao, trebalo da bude najzastupljeniji i koji možda ne bi mogao da se naðe na tržištu Crne Gore, u prošloj godini izdato je svega oko 1,8 hiljada dozvola ili 7,92 odsto. „Mi smo ovako neregulisanim odnosima i nekontrolisanim migracijama pretvorili Crnu Goru u socijalnu ustanovu za ovaj region“, ocijenio je Crnovršanin. U šest država regiona je, kako je saopštio, izdato ukupno oko 57,49 hiljada dozvola za privremeni boravak, od èega samo u Crnoj Gori 30,8 hiljada. „Da li te privrede imaju svoj turizam i graðevinarstvo i da li je to proporcionalno velièini naše države u pdnosu na ostale države regiona?“, pitao je Crnovršanin. U Hrvatskoj koja je, kako je dodao, takoðe turistièka destinacija i èlanica EU, godišnje se izdaje oko tri hiljade dozvola. On je podsjetio da je na crnogorskom tržištu rada preko 35 hiljada nezaposlenih, a u prošloj godini zaposlenje u Crnoj Gori je našlo oko 23,4 hiljade stranih radnika, a svega 14 hiljada crnogorskih. „Organizuje se sajam sezonskog zapošljavanja, prijavilo se pet hiljada mladih i teatralno se saopštava da je 500 našlo radno mjesto, a što nije svih pet hiljada ili barem tri hiljade? Zato što su stranci dobili njihova radna mjesta“, kazao je Crnovršanin. On je, kao paradoks dokle ide bujnost mašte kako izigrati zakon, naveo primjer poslodavca iz Budve. „Poslodavac iz Budve podnio je zahtjev Zavodu za zapošljavanje da mu treba pomoæni radnik za kuhinju koji treba da bude nekvalifikovan, da ima deset godina radnog iskustva i da zna engleski, kineski i ruski jezik. Možda su krompir ili suðe iz tih zemalja“, rekao je Crnovršanin. „Do tog nivoa se spuštamo da bi izigrali zakon“. Crnovršanin je saopštio da je disproporcija izmeðu izdatih i prijavljenih dozvola jedan prema tri. „To znaèi da kad se izda 15 hiljada dozvola, od toga se ni za tri hiljade ne plaæa porez državi. Pravi poslodavci bi trebalo da budu zainteresovani da eleminišu konkurenciju“, kazao je Crnovršanin. On je saopštio da æe se umrežavanjem koje je veæ uraðeno, moæi pratiti primjena radne dozvole od poèetka njenog izdavanja. „Kad se podnese zahtjev svi æe imati direktan pristup podacima, Poreska uprava i sve ostale inspekcije, kao i policija. Svima koji ne realizuju izdatu radnu dozvolu u roku od osam dana ona æe biti poništena, a imamo na hiljade radnih dozvola koje nijesu prijavljene“, saopštio je Crnovršanin. Realizacija dozvole, kako je objasnio, znaèi da je radnik za koga je izdata stvarno zaposlen, da prima platu, da ima ugvor o radu i da poslodavac za njega plaæa obaveze državi. „Poslodavci, takoðe, neæe moæi produžiti radnu dozvolu ako nijesu izmirili obaveze prema radniku i državi“, poruèio je Crnovršanin. Govoreæi o agencijama za ustupanja radnika on je kazao da je nepojmljivo da neko može da ustupa stranu radnu snagu u državi. „Stranac se ne može rasporeðivati sa jednog na drugo radno mjesto, kao domaæi radnik“, kazao je Crnovršanin. Prema njegovim rijeèima, najviše prièe je oko pribavljanja dozvole, a poslodavci, kako kaže, imaju dovoljeno vremena za to i ne stoji prièa da im treba danas za sjutra i da ne mogu doæi do nje. Crnovršanin je poruèio da je potrebno blagovremeno planirati potrebnu radnu snagu pa æe je u tom sluèaju poslodavci imati na vrijeme. (kraj) bvm