Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Osnovni problem u naplati poreza i doprinosa na zarade je praksa nadležnih institucija da tolerišu isplate na ruke, bez plaæenih dažbina, brojnim preduzeæima odavno zrelim za restrukturiranje ili likvidaciju, smatra izvršni direktor Grupe za promjene Nebojša Medojeviæ. On je saopštio da, iako zvanièna statistika registruje preko 100 hiljada zaposlenih, svega 52 hiljade radnika prima zarade na koje su plaæeni porezi i doprinosi. »To su podaci o broju zaposlenih koji plaæaju doprinose za Fond penzijskog i invalidskog osiguranja koje smo dobili uz pomoæ meðunarodnih organizacija«, rekao je danas Medojeviæ agenciji Mina-business. Za prikupljanje dažbina nadležna je Poreska uprava, a prihodi su namijenjeni Budžetu, a zatim i fondovima penzijskog i invalidskog osiguranja i zdravstva. Problem sive ekonomije u oblasti rada sredinom sedmice istakao je i predsjednik Privredne komore Vladimir Vukmiroviæ, saopštivši da, na primjer, Kombinat aluminijuma plaæa dažbina na zarade koliko one iznose za 30 hiljada zaposlenih u privredi, iako ima skoro deset puta manje radnika. »Kljuèno je pitanje da li se plaæaju porezi i doprinosi na zarade, i ako da, na koji iznos«, rekao je tada Vukmiroviæ. On je tada, kao doprinos borbi protiv sive ekonomije koju je procijenio na 35 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), predložio smanjenje visokih poreza i doprinosa na zarade. Vlada æe ove godine u dva navrata za po pet odsto smanjiti izdvajanja poslodavaca za dažbine, a kako je nagoviješteno, to æe nastaviti i naredne. Medojeviæ je ocijenio da bi, u sluèaju da Poreska uprava »krene« u akciju naplate poreza i doprinosa od bankrotiranih preduzeæa, to zapeèatilo njihovu sudbinu, a stvorilo politièke probleme Vladi. »Zadalo bi im konaèni udarac i mnoga od njih morala bi da stave katanac na vrata. To bi izazavalo dodatne politièke probleme Vladi, koja više voli da toleriše neplaæanje poreza i isplatu mizernih zarada na ruke, nego da joj se ti radnici pojave pred vratima, tražeæi nezaraðene plate, kao u sluèaju »Radoja Dakiæa««, ocijenio je Medojeviæ. U Inspekciji rada, koja je sa Upravom nadležna za kontrolu plaæanja poreza i doprinosa na zarade, objašnjavaju da je taj naèin utaje teško otkriti, jer radnici, gledajuæi prvenstveno kratkoroèni interes, prihvataju isplatu zarada na ruke. Kako je agenciji Mina-business objašnjeno, poslodavac i zaposleni bi u tom sluèaju sklapali ugovor u kojem se navodi da je plata na primjer 100 EUR, na koju se, uz korišæenje poreskih olakšica predviðenih Vladinim Uredbama, plaæaju dažbine od 30 do 40 EUR. U stvarnosti, radnici ne rade za ugovorenu zaradu, veæ mnogo višu. Prema ocjenama, takve prekršaje teško je dokazati, jer aranžman odgovara i poslodavcu i zaposlenom dok je u radnom odnosu. U Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja nijesu mogli procijeniti koliki je godišnji gubitak koji izazivaju »nesavjesni« poslodavaci, dok iz Uprave prihoda zbog personalnih promjena i prilagoðavanja, do objavljivanja teksta nije bilo moguæe dobiti podatke o disciplini u plaæanju dažbina na zarade i broju onih koji prijavljuju minimalne iznose. Medojeviæ je ocijenio da zbog sve teže situacije preduzeæa, prijeti dužnièka kriza. »Stalno umanjenje ekonomskih aktivnosti crnogorskih preduzeæa donosi sve veæu nelikvidnost i gomilanje gubitaka, koji ih tjeraju da životare, iskljuèivo kroz veoma raširenu praksu neplaæanja raèuna dobavljaèima, zarada zaposlenima, poreza i doprinosa državi i nemoguænosti vraæanja kredita bankama. Sve rezultira eskalacijom dužnièke krize, pa se klupko meðusobnih dugovanja i potraživanja sve više mrsi, tako da se veæ sada veliki dio unutrašnjeg platnog prometa obavlja kompenzacijama, ustupanjem potraživanja ili kroz sivu ekonomiju, utaju poreza i pranje novca«, kazao je Medojeviæ. On je podsjetio da je siva ekonomija veoma komplesan fenomen, a da do sada nije uraðena nijedna ozbiljna analiza njenog obima i strukture u Crnoj Gori. »Ona se do sada ocjenjivala primjenom èuvene DPS-ovske statistièke metode iz vremena hiperinflacije, odokativno. Siva ekonomija se mjeri posebno za trgovinu, zapošljavanje, finansijski sistem, turizam, javne finansije, poljoprivredu, graðevinarstvo... tako da je svaka izjava vladajuæih struktura o opsegu sive ekonomije, naprosto smiješna i ne treba je prihvatati ozbiljno«, kazao je Medojeviæ. Ministar finansija Igor Lukšiæ nedavno je ocijenio da je bar 30 odsto BDP-a u sivoj ekonomiji, što se poklapa sa najnovijom procjenom Sekretarijata za razvoj da je oko 33 odsto. (kraj) dmc