Podgorica, (MINA) – Više od trećine predstavnika pravosuđa prepoznaje neravnopravnost žena u odnosu na muškarce, dok svaki šesti građanin smatra da su djeca najčešće žrtve nasilja u porodici, pokazalo je istraživanje IPSOS-a. Terenski dio istraživanja o percepcijama predstavnika pravosuđa o nasilju u porodici obuhvatio je 1.011 punoljetnih građana i sproveden je u septembru prošle godine, a sprovedena je i anketa u kojoj je učestvovalo 220 predstavnika pravosuđa. Marko Uljarević iz IPSOS-a objasnio je da su, u okviru istraživanja, sprovedeni i dubinski intervjui sa 19 predstavnika različitih zainteresovanih grupa, koje imaju neki vid saradnje u borbi protiv nasilja nad ženama, odnosno nasilja u porodici. „Istraživanje je pokazalo da neravnopravnost žena u odnosu na muškarce prepoznaje 40 odsto građana Crne Gore i 38 odsto predstavnika pravosuđa“, rekao je Uljarević. Prema njegovim riječima, istraživanje je pokazalo da građani prepoznaju siromašne ljude i Rome kao najugroženije u državi. „Žene spontano kao ugroženu grupu prepoznaje osam odsto građana i dva odsto predstavnika pravosudnog sistema“, precizirao je Uljarević. On je kazao da je istraživanje pokazalo da prijavljivanje nasilja nadležnim institucija često vodi do razvoda. Uljarević je, govoreći o značaju žene u porodici, rekao da je tri četvrtine ispitanika kazalo da je supruga najvažnija za očuvanje porodice. On je naveo da postoji jasna razlika između stavova predstavnika pravosuđa i građana o tome koliko se ovom problemu posvećuje pažnja. „ÄŒetiri od deset predstavnika pavosuđa je reklo da se ovom problemu posvećuje pažnja onoliko koliko treba, dok to kaže tek svaki peti građanin“, precizirao je Uljarević. On je, govoreći o nasilju nad djecom, rekao da svaki šesti stanovnik Crne Gore kaže da su djeca najčešće žrtve nasilja u porodici. Uljarević je dodao da šest odsto građana smatra da su stare osobe najčešće žrtve nasilja. Ministar za ljudska i manjinska prava, Suad Numanović, rekao je da su antidiskriminaciona politika i pitanje rodne ravnopravnosti visoko na agendi crnogorske Vlade. Prema njegovim riječima, postoje pomaci u poboljšanju političke participacije žena u javnom i političkom životu, ekonomskom snaženju žena i u borbi nasilja nad ženama i u porodici. „To nas ohrabruje da nastavimo dalje, ali još više obavezuje da dođemo do cilja – smanjenje ove pojave na najmanju moguću mjeru i dolaženje do nulte tolerancije prema ovoj negativnoj pojavi“, kazao je Numanović. Numanović je poručio da treba da brinu podaci ranijih istraživanja koji pokazuju da svaka treća žena u državi trpi neki vid nasilja. On je naveo da će u narednom periodu resorno Ministarstvo aktivno realizovati sve mjere vezane za plan aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti. „Kroz međusektorski, međuinstitucionalni i multidisciplinarni pristup, uz pomoć nevladinog sektora i svakog građanina, mnogo ćemo brže i efikasnije doći do željenih rezultata u ovoj oblasti“, zaključio je Numanović. Stalna koordinatorka sistema Ujedinjenih nacija i predstavnica UNDP-a u Crnoj Gori, Fiona Mekluni /McCluney/, rekla je da dug put u borbi protiv te, kako je navela, pošasti, počinje promjenom stavova u društvu. Ona je ukazala da ranija istraživanja pokazuju da je crnogorsko društvo veoma tradicionalno, sa izrazito očuvanim patrijarhalnim stavovima. „U Crnoj Gori svaka druga osoba koju smo intervjuisali tokom ovog istraživanja znala je nekoga ko jeste ili je bio žrtva nasilja u porodici, ali su se odlučili da nasilje ne prijave“, navela je Mekluni. Ona je objasnila da su dva glavna razloga neprijavljavanja nasilja – nedostatak povjerenja u institucije i patrijarhalno shvatanje da je nasilje privatna stvar i da se njome treba baviti „iza zatvorenih vrata“. „Naš zajednički zadatak je da pronađemo način da zaustavimo nasilje u porodici, da umanjimo moguće reperkusije koje nerijetko ostaju sa ženom i djecom tokom cijelog života, a to nasilno ponašanje se obično prenosi sa generacije na generaciju“, poručila je Mekluni. (kraj) tpr/boj