Podgorica, (MINA) – Lokalni i državni interesi u porostornom planiranju Crne Gore nijesu usaglašeni i to se mora riješiti, poruèila je danas direktor Agencije za zaštitu životne sredine Daliborka Pejoviæ. Ona je, na radionici Primjena principa održivog razvoja u prostorno-planskim dokumentima u Crnoj Gori, ocijenila da æe u narednom periodu problem neusaglašenosti lokalnog i državnog planiranja doæi do izražaja. »Lokalne uprave ne mogu shvatiti državne potrebe i èini se da æe tu doæi do neèega što smo mislili da æemo prevaziæi a to je pojaèana urbanizacija. Vlada to mora kontrolisati«, kazala je ona. Jedan aspekt problema u planiranju prostora je, kako je navela, vidljiv a drugi je vezan za ono što su nadležni uradili ili propustili. Pejoviæ je ocijenila da je puno toga propušteno. »Puno toga smo propustiui i èini se da ljubomorno èuvamo dokumentaciju koja nam može pomoæi u rješavanju. Ekspertize i baze podataka ništa ne znaèe kada se prirodni resurs uništi«, rekla je ona. Prema rijeèima Pejoviæ, "Crna Gora je na nuli sa zaštitom morskog eko sistema". »Brzo æe se postaviti pitanje šta je ostalo što može biti valorizovano mimo najavljenih investiciija i onog što smo najavali da æemo uraditi«, smatra ona. Ako Crna Gora želi, dodala je, da trasira put pregovora sa Evropskom unijom mora donijeti bitan dokument. »To je Strategija aproksimacije za životnu sredinu sa finansijskim iskazom, koliko to košta i sa veremenskim rokom u kojem moramo da riješimo domaæe zadatke", rekla je Pejoviæ. Pomoænik ministra turizma i održivog razvoja, Ivana Vojinoviæ, rekla je da je neophodna sistemska briga o prostoru, njegovo planiranje i ureðenje. »Briga o prostoru predstavlja dio cjelokupnog ekonomskog razvoja zato je zadatak države da èuva i oplemenjuje onaj kojim raspolaže«, ukazala je ona, navodeæi da najbolja strategija ureðenja prostora zahtjeva koordinaciju onih koji su upuæeni na korišæenje resursa. Oblast ureðenja prostora, dodala je, mora biti usklaðena sa posebnim propisima iz oblasti životne sredine, kulturne i prirodne baštine. Predstavnik Grin houm /Green home / Sanja Svrkota kazala je da je cilj Projekta da se razumije savremeni evropski pristup oèuvanja životne sredine i održivog razvoja u programskim zadacima, planovima projektima i legislativi strategijama i procedurasma. Dokumenta Crne Gore, kako je ukazala, ne sadrže ekonomsku i socijalnu koheziju, oèuvanje prirodnih resursa i kulturnog nasljeða. »Tako graðani ostaju uskraæeni da se planerska praksa zadržava samo na pitanju pojedinaènih parcela pri èemu je došlo do gubitka šireg konteksta a time se gubi i na kvalitetu planirtanja prostora«, rekla je ona. U sklopu Projekta, kako je navela Svrkota, sproveli su istraživanje koje je pokazalo da su graðani svjesni postojanja ekološkoh problema. »Graðani su prepozanali odlaganje otpada kao problem, njih 70 odsto, industrijsko zagaðenje, 55 odsto, i 50 odsto zagaðenje voda i sjeèu šuma«, navela je ona. Anketa je, prema njenim rijeèima, pokazala i da graðani nemaju dovoljno informacija o znaèaju održivog razvoja. (kraj) anm/isf