Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora je primjer zemlje u kojoj je, èak i u uslovima ekonomske krize, tražnja veæa od ponude radne snage, zbog èega stopa nezaposlenosti konstantno pada, ocijenio je direktor Zavoda za zapošljavanje (ZZZ), Zoran Jeliæ. »Padu nezaposlenosti doprinosi to što u Crnoj Gori još nije bilo masovnih otpuštanja, kao ni steèajnih postupaka i likvidacija«, saopštio je Jeliæ na konferenciji za novinare. On je rekao da se, meðutim, ekonomska kriza osjeæa u broju oglašenih radnih mjesta od poèetka godine, koji je 16,5 odsto manji u odnosu na isti period prošle. U ovoj godini u Crnoj Gori je preko Zavoda oglašeno oko 30 hiljada radnih mjesta, od kojih 25,8 hiljada na odreðeno vrijeme, dok je još devet hiljada oglašeno malim oglasima ili preko medija. U Crnoj Gori je, prema posljednjim podacima, nezaposlenih bilo 26,9 hiljada, odnosno 7,2 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Najviše nezaposlenih je u Cetinju, 17,6 odsto, dok ih je najmanje u Budvi, 4,5 odsto. Jeliæ je kazao da je uèešæe žena u broju nezaposlenosih 44,2 odsto, a da na zaposlenje duže od jedne godine èeka 58,8 odsto osoba, dok èak 32 odsto njih posao èeka više od tri godine. ZZZ, prema njegovim rijeèima, za socijalna davanja mjeseèno izdvaja više od 1,2 miliona EUR, a taj iznos poveæaæe se za oko 450 hiljada EUR, ukoliko 1,5 hiljada radnika Kombinata aluminijuma i Rudnika uglja ostane bez posla. Jeliæ je objasnio da æe Zavod u tom sluèaju za socijalnu sigurnost radnika koji su ostali bez posla mjeseèno izdvajati skoro dva miliona EUR. »Svi radnici koji ostanu bez posla, bez svoje krivice, imaæe novèanu naknadu, a nedostajuæi novac biæe obezbijeðen rebalansom budžeta«, tvrdi Jeliæ. Od poèetka godine, prema podacima ZZZ-a, izdato je 9,6 hiljada radnih dozvola nerezidentima, odnosno, oko 20 hiljada manje u odnosu na isti period prošle godine. »Na smanjenje broja izdatih dozvola nerezidentima uticalo je to što je zapošljavanje stranaca u Crnoj Gori skuplje nego domaæe radne snage, jer se za njih plaæa i dozvola za rad, koja košta od 90 do 160 EUR«, naveo je Jeliæ. On je dodao da je na smanjenje broja izdatih radnih dozvola stranim državljanima uticao i pad obima u djelatnostima u kojima su oni uglavnom zapošljavani. Jeliæ je najavio da æe na izgradnji autoputa Bar - Boljare i velikim infrastrukturnim projektima biti angažovani nezaposleni koji se nalaze na Birou rada. »Ponudiæemo im prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili struèno osposobljavanje. Ukoliko nezaposleni ne budu željeli da rade, ZZZ æe ih pasivizirati«, rekao je Jeliæ. Na pitanje zašto pripravnici u pojedinim opštinama ne dobijaju zarade veæ nekoliko mjeseci, Jeliæ je odgovorio da Zavod te plate uredno obraèunava i šalje trezoru na isplatu. »Obraèunali smo majske zarade pripravnika, i to je predato u Ministarstvo finansija«, saopštio je Jeliæ, koji se nada da æe one biti uskoro isplaæene. On je dodao da Zavod uredno izmiruje obaveze prema trezoru, ali da je »tamo pitanje kad æe se to isplatiti«, u skladu sa prilivom novca u budžetu. »Tu se završavaju obaveze Zavoda«, saopštio je Jeliæ. Savjetnik direktora ZZZ-a, Tomo Janèiæ, saopštio je da je najviše radnih mjesta, oko 63 odsto, oglašeno u oblasti turizma i ugostiteljstva, graðevinarstva i trgovine. Predstavnik nevladine organizacije Tvrðava, koja u saradnji sa Zavodom sprovodi sezonsko zapošljavanje mladih, Vlastimir Peroviæ, tvrdi da je interesovanje te populacije za sezonske poslove veliko. »Do sada je zaposleno oko 100 sezonaca«, zakljuèio je Peroviæ, koji nova zapošljavanja mladih ljudi oèekuje kad poène turistièka sezona. (kraj) mls/nus