Podgorica, (MINA) – Navika da mediji u Crnoj Gori služe politièarima, partijama i uticajnim grupama nije išèezla i samo se provlaèi kroz druge mehanizme uticaja, smatra predsjedavajuæi Savjeta Novinarskog samoregulatornog tijela, Mirsad Rastoder. Rastoder je ocijenio da se politièki uticaj na medije u Crnoj Gori vidi u nekim primjerima odlaganjem ekonomske podrške, a u drugim visokim tužbenim zahtjevima i osnivanjem konkurencije. On smatra da je moguæe da na tim kontradiktornostima funkcioniše jedan broj medija koji na realnom, malom crnogorskom tržištu, ne bi opstali. »Navika da mediji služe politièarima, partijama i uticajnim grupama nije išèezla, samo se provlaèi kroz druge mehanizme uticaja, a ekonomski je, posebno u ovakvim vremenima, najefikasniji«, rekao je Rastoder agenciji MINA. Prema njegovim rijeèima, poslovni ljudi osluškuju politièare i podržavaju medije koji su skloni »reklamnom novinarstvu«. »Svi uspješni, a nema politièkog uticaja na nedije. Sistemska podrška treba jasnije da prepozna ko se stabilno profesionalno bavi informativom, obrazovnjem, kulturom ,zabavom«, rekao je on. Rastoder je ocijenio da bi svi htjeli da imaju svoje medije, da se to vidi, to je legitimno. »Graðani nijesu u stanju da se izbore ni za ono sto im po zakonu pripada, da imaju objektivne, nepristrasne, snažne i kvalitetne javne servise«, rekao je Rastoder. On je ocijenio da je u Crnoj Gori malo onih koji nijesu svjesni znaèaja medija, samo je sporna mjera subjektivne demokratiènosti. »Odnos izmeðu slobode i odgovornosti u složenom procesu demokratizacije koji podrazumijeva suštinske promjene. Promjene u poimanju slobode za sebe i svoje,a za one druge,,šta ostane«, rekao je on. Rastoder smatra da je tu uloga medija velika ali i svakog pojedinca koji može da ugradi svoj uèinak, poèev od onog momenta kada glasanjem odluèuje. »Nesporno je da novinari i mediji uèestvuju u stvaranju demokratskog ambijenta a rezultat zavisi i od samoureðenja sopstvenog djelovanja. Od kontinuiranog usvajanja i primjene samoregulatornih principa koji su putokaz i štit profesionalizma i spolja i u medijima«, ocijenio je on. Samoregulacija je, smatra Rastoder, demokratizacija u medijima i prirodna odbrana od dejstva regulative. »To je jeftin naèin posredovanja, rješavanja konflikata izmeðu uèesnika-publike i medija, a podrazumijeva sve izoštrenije poštovanje etièkih standarda«, rekao je on. Rastoder smatra da je veoma znaèajno da svi medijski poslenici i uæesnici javne scene poštuju i dopunjuju Kodeks novinara Crne Gore pa i da novinari konstituišu redakcijske kodekse koji æe im pomoci u svakodnevnim izazovima. On je rekao da je blizak ideji da treba razmotriti potrebu zakonskog obavezivanja svih medija da uèestvuju u razvoju samoregulacije. »Naš cilj je da podstaknemo medijsku zajednicu da ulaže u široku edukaciju svih medijskih poslenika kako bi kompetentno uèestvovali u samoregulaciji, odnosno demokratizaciji koja se osvaja dugim i upornim djelovanjem«, rekao je Rastoder. On ocjenjuje da medijska scena u Crnoj Gori nije lošija od bilo koje u regionu i da kao i u svim segmentima društva dominira kvantitet u kome treba razabrati kvalitet. »Kazne, bahatost i drugi udari na novinare i medije izazivaju javni negativizam koji nije u interesu ni demokrtstkog ni profesionalnog suèeljavanja èinjenica«, smatra Rastoder. Prema njegovim rijeèima, u nametnutoj trci novinarstvo se povija pod teretom užurbane proizvodnje, ambicioznih interesa i statusne nesigurnosti. Rastoder je ocijenio da ohrabruje što je smanjen broj grubih prekršaja Kodeksa, a pojaèana diskusija o primjeni profesionalnih standarda uz oèiglednu potrebu da medijska zajednica treba da bude jedinstvenija u odbrani profesije i spolja i u redakcijama. On smatra da je to u najkraæem karakteristika medijske scene na kojoj funkcioniše više do 60 elektronskih medija, tri dnevne novine, agencija, brojna periodika i sve veæa ponuda internet portala. »Na malom tržištu izoštrena je borba za opstanak ili pozicije što uzrokuje dozu površnosti, jednostranosti pa i senzacionalistièke tendencioznosti koja dugoroèno smanjuje povjerenje kao važnu preporuku za svaki medij«, smatra on. »Mnogo prièe, a malo produbljenih informacija i reprezentativnih, autentiènih sadržaja, koji treba da se suprostave uvoznom i domaæem povlaðivanju, manipulaciji, rijaliti – vražbinama i drugim jeftinim zabavama«. Rastoder je ocijenio da medija nije mnogo ako imaju jasnu programsku legitimaciju i vlasnièku pozadinu. »Ako su sposobni da se odupru uticaju gazde makar do nivoa poštovanja osnovnih naèela profesije. Sve ostalo je manipulacija. Mnogo je repriza, preuzimanja, kopiranja«, ocijenio je Rastoder. On je rekao da je zanimljivo, a da nije dobro što se još nije desilo udruživanje nekoliko medija oko neke produkcije za veæi kvalitet i opšte dobro. »To je po meni moguæi put za ozbiljnije stvaralaèko djelovanje na regionalnom i državnom nivou i predstavljane ovdašnjeg života umjesto mnogih bizarnih sadržaja koji stižu iz okruženja«, rekao je on. Rastoder smatra da je teško procijeniti koliko je ekonomska kriza uticala na položaj i rad medija, ali da je ekonomska neizvjesnost ostavila traga. »Pojaèana je opreznost u medijima koji finansijski zavise od vladajuæe strukture, a prenaglašena oštrica kritike u privatnim.I jedni i drugi pokušavaju da zasluže pažnju od koje æe tiho ili buntovnièki preživjeti, zadržati i uveæati osvojenu poziciju«, rekao je Rastoder. On smatra da je uzdrmana sigurnost zaposlenih a ojaèana pozicija »vlastelinskih struktura koje brinu da sa što manje izdataka završe posao, a ne o dodatnoj novinarskoj profesionalizaciji«. »Zato u medijima ima svega pa i preæutkivanja, povlaðivanja, laskanja«, rekao je on. (kraj) žug/isf