Podgorica, (MINA) – Direktor podgorièkog Centra za tranziciju Nebojša Medojeviæ ocijenio je danas u intervjuu agenciji MINA da niko nema mandat da u tajnosti i daleko od oèiju javnosti pregovara o politièkim i ekonomskim detaljima buduæeg državnog aranžmana Crne Gore i Srbije. On je rekao da od Brisela zavisi da li æe dogovor biti postignut do petka i naglasio da æe srpska strana prihvatiti sve što traže predstavnici Evropske unije (EU). “Sve zavisi od Brisela. U cijeloj prièi sporan je toliki stepen tajnosti. Zaista ne vidim šta tu teba da bude toliko tajno. Takav pristup nema nikakvog opravdanja, tim više što je centralna taèka pregovora odlaganje referenduma u Crnoj Gori, odnosno uslovi koje crnogorska strana postavlja da bi kod kuæe pristupila dogovaranju o tom odlaganju. Beograd je bio zateèen spremnošæu crnogorskih pregovaraèa da razgovaraju o toj temi. Zato su sada iznijeli svoju kontraargumentaciju, istièu uslove o zajednièkom tržištu, moneti, carinama... Oèekujem da æe, vjerovatno uz pritisak javnosti u Crnoj Gori, crnogorska strana prekinuti praksu tajnih pregovora i informisati o detaljima pregovora. Ðukanoviæ, Vujanoviæ, Joviæeviæ i Ivaniševiæ nemaju mandat da samostalno pregovaraju o zajednièkim funkcijama, koje bi u buduænosti bile dobre za voðenje bilo kojeg segmenta ekonomske politike”, rekao je Medojeviæ. Da li je zvanièna Podgorica na putu da odustane od referenduma, ili da ga odloži? “Ne znam. Pristalica sam ideje da bilo kakav dogovor mora biti verifikovan na referendumu. O svemu što se dogovore - uniji, savezu, odlaganju referenduma, paketu koji æe garantovati EU – samo graðani mogu da odluèe. Mislim da nije realno oèekivati referendum o crnogorskoj nezavisnosti, osim ako Srbi ne nastave sa insisitranjem na zajednièkoj valuti, carini i poreskom sistemu. U tom sluèaju bi crnogorskoj strani dali šansu da kaže da je bila spremna da razgovara o odlaganju referenduma, ali nije spremna da prihvati ekonomsku zavisnost od Beograda. Mislim da srpska strana nije baš u poziciji da izigrava nekog nadmenog i arogantnog pregovaraèa. S obzirom na politièke konflikte u DOS-u i ekonomsku situaciju u Srbiji, ovo zatezanje je samo politièko foliranje. Prihvatiæe oni sve što im se izdiktira iz Brisela. Kako ocjenjujete dosadašnji tok pregovora? “Nijesam siguran da crnogorska strana na najbolji naèin parira pregovaraèkoj poziciji Srbije. Nesporno je da je zajednièko tržište cilj, ne samo Srbije i Crne Gore, nego svih zemalja bivše Jugoslavije i EU. A ono se može kreirati i bez zajednièke države. Mislim da tu èinjenicu crnogorski pregovaraèki tim ne potencira dovoljno, veæ upada u grešku da pregovara oko nekih tehnièkih rješenja i da se naganja sa srpskom stranom oko toga hoæe li monetarna politika biti zajednièka. Zajednièko tržište ne znaèi zajednièku državu, nego zajednièki dogovor o eliminisanju barijera za promet roba, usluga i kapitala izmeðu nezavisnih politièkih cjelina. Eliminisanje tih barijera se vrši na osnovu ugovora izmeðu Crne Gore i Srbije, a nikako ne prenošenjem nadležnosti na savezni nivo. Meðutim, crnogorska strana i dalje nastupa potpuno pogrešno. Prihvatila je prièu da li je za Crnu Goru bolje ovo ili ono, umjesto da se koncentriše na to kako olakšati trgovinu i plaæanje. Na taj naèin bi bez argumenata ostavili srpsku stranu, koja ekonomske kategorije koristi kako bi nametnula svoj politièki aranžman - federaciju. A takav aranžman je neprihvatljiv za Crnu Goru”. Da li je nespretnost crnogorskih pregovaraèa posljedica nedovoljnog znanja, moguæe procjene da dinar i nije baš tako loš , obzirom na inflatornu korist, ili je nešto treæe u pitanju? “Ona je rezultat èinjenice da su crnogorski eksperti prvi put u poziciji da brane svoje stavove u okruženju koje nastupa sa sasvim suprotnih pozicija. Oni su do sada govorili samo u okruženju i pred politièarima koji imaju ista shvatanja. Zato nemaju ni kondicije, ni metodologije za argumentovan nastup koji je sasvim suprotan zahtjevima meðunarodne zajednice. Na teškoj muci i u potpuno novoj situaciji su se sada našli ljudi koji su sav svoj radni vijek samo promovisali vladinu politiku. Osim toga, izgleda kao da crnogorski ekonomski tim nema svoj strateški pristup, nego u stvari, èeka da prenese zakljuèke crnogorskog predsjednika Mila Ðukanoviæa i njegovih savjetnika. Stoji i da nijesu na najbolji naèin prouèili metode funkcionisanja EU, koji u stvari daju Crnoj Gori najviše šanse da saèuva svoju nezavisnost. Naprosto, treba da se držimo principa na kojima je nastala EU i da identièan sporazum ponudimo Srbiji, pa da vidimo koliko su evropski orjentisani”. Hoæe li Ðukanoviæ prihvatiti vraæanje dinara? “Crna Gora ne bi smjela da prihvati da se njena ekonomska politika vodi bilo gdje izvan Podgorice. Poželjan je dogovor o eliminisanju poreskih, carinskih i svih ostalih tehnièkih i fizièkih barijera za slobodni promet roba. Ne postoji nijedna prepreka ekonomske prirode da bi se vlade Crne Gore i Srbije dogovorile da neæe biti carina izmeðu te dvije države, da æe porezi biti usklaðeni, da neæe biti poreskih prelivanja iz jedne u drugu državu i da nijedna strana neæe biti ošteæena. U tom sluèaju Crna Gora može da prihvati da se odreðene stvari plaæaju u dinarima, pod uslovom da Srbija saèuva internu konvertibilnost svoje valute. Prihvatljivo je da turisti iz Srbije plaæaju u dinarima, ako ih crnogorske banke mogu da zamijeniti u euro kod srpske centralne banke . Ali ne možemo da prihvatimo nadležnost centralne banke iz Beograda nad finansijama Crne Gore, niti dvovalutni sistem”. (kraj) jrb/isf