Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Nekvalitetni krediti (NPL) na kraju juna iznosili su 372,6 miliona EUR, što je 7,5 odsto manje nego u istom mjesecu prošle godine, saopštila je savjetnik viceguvernera za finansijsku stabilnost i platni promet Centralne banke (CBCG), Ana Vlahoviæ. Prema njenim rijeèima, nekvalitetni ili krediti èija otplata kasni i dalje su na visokom nivou, ali imaju pozitivnu tendenciju u kretanju, odnosno opadajuæi trend. »Prema preliminarnim podacima za jun ove godine, nekvalitetni krediti banaka u Crnoj Gori èinili su 15,65 odsto ukupnih. Iznos nekvalitetnih kredita niži je u odnosu na isti period prethodne godine 7,5 odsto, a smanjeno je i njihovo uèešæe u ukupnim kreditima za 1,3 procentna poena«, kazala je Vlahoviæ u intervjuu za Pobjedu. Ona je rekla da su pale i kamate, 1,52 odsto u odnosu na prošlu godinu jer je prosjeèna ponderisana efektivna stopa na novoodobrene kredite banaka u maju iznosila 9,14 odsto. U pripremi je, kako je podsjetila, novi zakon kojim bi se utvrdio nivo najviših dozvoljenih ugovornih kamatnih stopa na kredite, finansijski lizing i novèane zajmove, kako bi se eliminisala moguænost ugovaranja kamatnih stopa koje nemaju tržišno opravdanje. Vlahoviæ, koja je i šef Radne grupe za poglavlje 9 - Finansijske usluge, navodi da Crnoj Gori, koja je dostigla viši nivo usklaðenosti i djelimièno primjenjuje pravnu tekovinu u mnogim oblastima u ovom poglavlju, predstoji veliki posao na harmonizaciji crnogorskog sa evropskom regulativom. U cilju rješavanja pitanja nekvalitetnih kredita Centralna banka je, kako je dodala, u saradnji sa Ministarstvom finansija i Svjetskom bankom, kreirala stimulativan regulatorni okvir koji su podržali Meðunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska komisija. Vlahoviæ je podsjetila da je u pitanju takozvani Podgorièki model, odnosno Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju dugova prema finansijskim institucijama, usvojen u Skupštini 14. aprila. »S obzirom na to da je zakon stupio na snagu 2. maja, to je još rano govoriti o efektima njegove primjene. Inovativnost predloženih rješenja ogleda se u uvoðenju instituta dobrovoljnog vansudskog restrukturiranja dugova izmeðu povjerilaca - banaka, mikrofinansijskih institucija (MFI) i lizing društava i solventnih dužnika sa izraženim problemom nelikvidnosti – privrednih društava i preduzetnika«, navela je Vlahoviæ. Predmet restrukturiranja su krediti klasifikovani u kategorije B i C, odnosno krediti koji se nalaze u kašnjenju do 270 dana, uz moguænost obuhvata potraživanja i svih ostalih zainteresovanih domaæih i stranih povjerilaca u ovom postupku. Vlahoviæ je saopštila da posljednji podaci MMF-a o indikatorima finansijske stabilnosti pokazuju da preko 15 odsto nekvalitetnih kredita u odnosu na ukupne kredite imaju u Hrvatskoj, Bugarskoj, Italiji, Irskoj, Grèkoj, San Marinu i Kipru. Najveæi iznos ovog pokazatelja registrovan je za Kipar, 45 odsto. »Evidentno je visok nivo u velikom broju zemalja èlanica EU, ali se ne smije ispustit iz vida metodološka neujednaèenost po pitanju definisanja pojma i strukture nekvalitetnih kredita po pojedinim zemljama, što otežava njihovu uporedivost i dovodi u pitanje objektivnost izvedenih zakljuèaka«, rekla je Vlahoviæ. Prema uèešæu nekvalitetnih kredita u ukupnim od 15,65 odsto, kako je dodala, Crna Gora ne odskaèe od zemalja regiona. U Srbiji, prema posljednjim podacima, na kraju prošle godine bilo je 21,5 odsto NPL, u Hrvatskoj u martu ove godine 17,1 odsto, a u Makedoniji 11,1 odsto. Na pitanje za koliko dana deponenti, nakon bankrota banke u EU mogu podiæi novac i kada æe Crna Gora dostiæi taj standard Vlahoviæ je odgovorila da Direktiva 2014/49/EC predvi¬ða skraæenje roka za isplatu garantovanih depozita sa 20 na sedam radnih dana, kroz tranzicioni period od osam godina. To, kako je objasnila, znaèi 20 radnih dana do 31. decembra 2018, 15 radnih dana od 1. januara 2019. do 31. decembra 2020, deset radnih dana od 1. januara 2021. do 31. decembra 2023. Poèetak primjene roka isplate od sedam radnih dana je 1. januara 2024. godine. U Crnoj Gori rok za isplatu garantovanog depozita je 20 radnih dana. (kraj) bvm