Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Prenošenje krize na realni sektor, drastièno poveæanje broja nelikvidnih preduzeæa, ali i prezaduženost, otežali su pristup kreditima za graðane i kompanije u Crnoj Gori, saopšteno je iz Vlade. U odgovoru na pitanje Evropske komisije (EK) zašto kamatne stope u Crnoj Gori rastu, iz Vlade navode da blokiran raèun ima oko èetvrtina kompanija, znatno više njih su nelikvidne, dok je znaèajan broj graðana i preduzeæa prezadužen. Iz Vlade su precizirali da su, u odnosu na oktobar 2008. godine, depoziti u bankarskom sistemu smanjeni 400 miliona EUR, a pozajmice od matiènih banaka 117 miliona. »Rast rizika poslovanja, smanjenje raspoloživog novca za kreditiranje i skuplji izvori uzrokovali su smanjenje kreditne aktivnosti banaka i poveæanje kamatnih stopa, èiji rast podstièe i konstantno veæa tražnja od ponude«, kazali su iz Vlade. Stanje u Prvoj banci, koje je interesovalo EK, predstavnici Vlade su ipak ocijenili kao nezadovoljavajuæe, jer izvori finansiranja i struktura pasive te finansijske ustanove ne obezbjeðuju održavanje dugoroène i likvidnosti sa niskim troškovima. »Izvještaj ovlašæene osobe za neposredno praæenje sprovoðenja mjera koje je Centralna banka (CBCG) izrekla Prvoj banci iz juna prošle navodi da ta finansijska ustanova nije postupila po svim izreèenim mjerama«, dodaje se u odgovoru. Iz Vlade su podsjetili da je, u skladu sa preporukama Svjetske banke, potrebno uraditi kompletnu eksternu dijagnostièku reviziju Prve banke, nakon koje bi bila sprovedena njena dokapitalizacija. U odgovorima je precizirano i da Vlada, koja na predlog CBCG može sprovesti dokapitalizaciju Prve banke, ne razmatra i ne uèestvuje u vraæanju neke banke u državno vlasništvo. Na zahtjev EK da Vlada obrazloži zašto u sluèaju Prve banke likvidacija predstavlja najskuplje rješenje, iz Vlade su objasnili da je na snazi tada bio Zakon o zaštiti bankarskog sistema, koji je podrazumijevao garanciju države za sve depozite. »U sluèaju likvidacije, država bi, ne ukljuèujuæi svoje depozite, trebalo da obezbijedi 123 miliona EUR za isplatu zaštiæenih pologa kompanija i graðana u toj banci«, precizirali su iz Vlade, dodajuæi da bi taj postupak ugrozio i druge crnogorske banke. EK je interesovalo i zašto Vlada drži 150 miliona EUR od privatizacije Elektroprivrede (EPCG) u banci, umjesto da ih koristi za otplatu zajmova stranim komercijalnim bankama, koji su, kako su dodali, uzeti po visokim kamatnim stopama. »Na kraju prošle godine depozit od privatizacije EPCG iznosio je 87,5 miliona EUR, od èega se 78,6 miliona nalazilo na raèunu CBCG u Dojèe /Deutsche/ banci, dok se oko 8,8 miliona nalazilo na glavnom raèunu državnog trezora«, navodi se u odgovoru. Iz Vlade su dodali da Ministarstvo finansija nije povlaèilo novac iz Prve banke zbog problema u kojem se ona nalazi i jer bi povlaèenje moglo, prema njihovom mišljenju, dodatno da ugrozi poslovanje te finansijske ustanove. Stabilnost bankarskog sistema u odgovorima je ocijenjena, izmeðu ostalog, kroz podatke o koeficijentu solventnosti, koji je na kraju juna prošle godine iznosio 11,89 odsto i bio iznad zakonom propisanog minimuma od deset odsto. Iz Vlade su dodali da je, meðutim, kod tri banke koeficijent solventnosti sredinom prošle godine bio ispod tog minimuma - odnosno kod Prve banke 7,12 odsto, Crnogorske komercijalne (CKB) 7,32 odsto i Podgorièke 8,09 odsto. »Do smanjenja tog koeficijenta kod CKB-a i Podgorièke banke najveæim dijelom došlo je usljed dodatno utvrðenih rezervi, odnosno banèinih neadekvatnih procjena rizika«, objasnili su iz Vlade. Oni su kazali da je CKB u meðuvremenu sprovela dokapitalizaciju i koeficijent solventnosti dovela do 11,98 odsto. (kraj) mls/bvm