Podgorica, (MINA) – Predsjednik Narodne sloge (NS) Novak Kilibarda, predložio je danas crnogorskoj vlasti da pozove sve one koji su se prethodnih godina u Crnoj Gori enormno i nezakonito obogatili, da odvoje dio tog bogatstva i pomognu svoju državu. »Neka pomognu Crnu Goru na naèin kako su nezakonito obogaæeni Amerikanci, nakon poziva nekadašnjeg predsjednika Sjedinjenih Amerièkih Država (SAD) Frenklina Ruzvelta, 30–tih godina 20. vijeka, u vrijeme prohibicije alkohola, pomogli tu zemlju. Da sam ja Ruzvelt u Crnoj Gori, pozvao bih te bosove da ovako sa njima razgovaram«, kazao je Kilibarda na konferenciji za novinare. On je podsjetio na Ruzveltove rijeèi, kada je upozorio novopeèene bogataše da SAD propadaju i da æe i njihovo bogatstvo propasti zajedno sa njom. »Ruzvelt je kazao da mogu zadržati dobar dio tog bogastva, kako bi i dalje bili ekonomska snaga države, ali ih je pozvao da pomognu državni budžet, kako bi njihova Amerika bila spašena. Predlažem da isto urade i naši bogataši, neka zadrže svoj kapital, kako god da je zaraðen, ali neka pomognu državnu kasu«, rekao je Kilibarda. Komentarišuæi trenutnu situaciju u crnogorskoj opoziciji, on je naveo da njeno, eventualno, ujedinjenje neæe znaèiti ništa, buduæi da ne postoji »strateška statika ujedinjavanja«. »Sve i da ukolone sadašnju vlast, sjutradan opozicija ne bi znala šta da radi, sve dok jedna strana ne bi odstupila od svoje strateške politièke filozofije. Ili da Liberalni savez odustane od ideje samostalne Crne Gore ili da stranke koje preferiraju zajednièku državu odstupe od svoje politièke filizofije. Dakle, sve i kada bi opozicija preuzela vlast, èeka je krupno pitanje zbog kojeg æe se odmah posvaðati«, ocijenio je Kilibarda. Prema njegovim rijeèima, od ovakvog udruživanja opozicije, uopšte se ne treba plašiti sadašnjem crnogorskom režimu. »To njihovo ujedinjavanje je èisto fiktivno. Oni su jedinstveni u nejedinstvu«, kazao je Kilibarda. NS, naveo je on, podržava predlog savjetnika za odbranu predsjednika Srbije i Crne Gore Blagoja Grahovca, da se vojska u Crnoj Gori svede na broj od tri hiljade, a mornarica na obalsku stražu do 400 vojnika. »Mislim da je to veoma pametan predlog«, smatra Kilibarda. On je pomenuo i svoju raniju ideju da SAD osnuju bazu u Crnoj Gori. »Grèka ima slaviniju istoriju od Crne Gore, uèvršæenija je u pravoslavlju od nje, pa ne krèmi tu svoju prošlost, veæ se, kao moderna zemlja, našla u evro-amerièkim integracijama. Ne treba se zato bojati da æemo time razblažiti crnogorsku istoriju, imamo dosta da je krèmimo kroz mnoge generacije. Zato Crnu Goru treba pretvoriti u demilitarizovanu i turistièku zemlju, u balkanski raj, odnosno, balkanski Hong Kong«, objašnjava Kilibarda. On smatra da bi trebalo mnogo više saraðivati sa crnogorskom dijasporom, nego što to radi sadašnja vlast i èudi se da Crna Gora još nema ministarstvo za dijasporu. »Posjeæujem skupove naših iseljenika i vidim sa koliko se ljubavi i nostalgije vraæaju Crnoj Gori. Svi bi oni uložili kapital, ali ne bih rekao da se baš iko stara o tome da iseljenici poðu zadovoljni iz svoje domovine«, kazao je Kilibarda. On podsjeæa na èinjenicu, koja je zacrtana i u programu NS, da se restitrucija u Crnoj Gori mora doslovno primijeniti. »Sve što je pripadalo èovjeku ili njegovim precima, pa bilo to u doba kralja Nikole, Aleksandra ili Sulejmana Velièanstvenog, sve mora biti vraæeno na naèin kako se to može vratiti, u zemlji ili novèani ekvivalent«, rekao je Kilibarda. On je ponovio predlog, koji je još prije deset godina ponudio crnogorskom parlamentu, za osnivanje katedre za albanski jezik i književnost na Filizofskom fakultetu u Nikšiæu. »Tada se skoro nijesu udostojili ni da odgovore. Više je to bilo propraæeno smijehom. Ali, Crna Gora, ipak, ide naprijed, pa doðosmo i do toga da bude osnovana i katedra za razrednu nastavu na Filozofskom fakultetu, odnosno, školovanje uèitelja za nastavu u osnovnim školama«, naveo je Kilibarda. Prema njegovom mišljenju, katedru za albanski jezik trebalo bi osnovati u Ulcinju, kao što i zahtijevaju predstavnici albanske manjine u Crnoj Gori. »Ulcinj ima toliko istorije, prošlosti i turistièke buduænosti, da bi osnivanje univerzitetske katedre bio, zaista, jedan divan detalj tom gradu. Crna Gora je mala i nije problem za profesore da za kratko vrijeme stignu do Ulcinja i održe neophodne èasove. Ne treba se plašiti od zadovoljstva manjinskih naroda, veæ se treba èuvati od njihove ljutnje«, ocijenio je Kilibarda. (kraj) nem/sim