Podgorica, (MINA) – Nacionalni program za integraciju (NPI) Crne Gore u Evropsku uniju (EU) je strateški okvir razvoja države koji ne treba doživljavati samo kao smjernicu ka Evropi, veæ i kao sredstvo za postizanje kriterijuma koji æe sa sobom donijeti bolji i kvalitetniji život. To je ocijenjeno veèeras na prvom okruglom stolu u okviru javne rasprave o Nacrtu NPI-ja, koji je na podgorièkom Ekonomskom fakultetu organizovan za predstavnike univerziteta i fakulteta u Crnoj Gori. Potpredsjednica Vlade za evropske integracije Gordana Ðuroviæ kazala je da se Crna Gora priprema da postane èlanica EU i da je kraj 2012. ciljana godina interne spremnosti za pristup. „Rekli smo hrabro 2012. godina, i voljela bi da je pažljivo prenosimo meðunarodnoj zajednici da se ne bi prepoznalo da je Crna Gora nestrpljiva i da je to datum taènog ulaska“, rekla je ona. Ðuroviæ je objasnila da se 2012. uzima kao godina kada Crna Gora može biti „unutrašnje spremna“, jer za pet godina može ispuniti obaveze koje je pred sebe postavila. „Politièka odluka o pristupanju obièno nastupa poslije toga“. On je kazala da je sada izazov finalizacija NPI-a, kako bi taj dokument bio plasiran domaæoj i meðunarodnoj javnosti kao najbolji mehanizam praæenja implementacije reformi. Ðuroviæ je podsjetila na strukturu NPI-a, èiji je budžet za ovu godinu projektovan i obezbjeðen, dok æe ukupna finansijska procjena za period 2008.-2012. biti data do njegove finalizacije. Ona je kazala da je „generalna ocjena“ da je Crna Gora bila skromna u procjeni koliko joj još ljudi treba za evrointegraciju. „Najveæi broj institucija se opredijelio za varijantu da postojeæe ljudske resurse više iskoriste“. „Potrebno je da svi ljudi budu maksimalno iskorišæeni da bi opravdali tih 40 hiljada ljudi koji su sada na budžetu u sistemu državne administracije i pravosuða“, kazala je Ðuroviæ. Ona je dodala da, prema procjenama domaæih institucija, još nedostaje oko 550 ljudi za posao evrointegracija. Ðuroviæ je kazala da je procjena da æe oko 18 hiljada evropskih propisa, kao sekundarnih izvora prava, bitni relevantni i obavezujuæi za Crnu Goru. „U bazi podataka Službenog lista imamo oko 3,5 hiljada crnogorskih propisa. Potrebno je našu bazu propisa usaglasiti sa evropskim, odnosno pristupiti planiranoj promjeni postojeæih zakona i predlaganju novih“, navela je ona. Govoreæi koliko košta NPI, Ðuroviæ je kazala da iskustva zemalja koja su prošla ovu fazu integracija pokazuju da se za oko deset odsto poveæava broj zaposlenih na poslovima evropskih integracija, ukljuèujuæi lokalnu upravu i pravosuðe. „To su troškovi integracije izmeðu dva i èetiri odsto bruto društvenog proizvoda“, kazala je ona, objašnjavajuæi da bi to na godišnjem nivou trebalo da iznosi izmeðu 4,5 miliona i deset miliona EUR. Ona je kazala da iskustva drugih zemlja pokazuju da su benefiti od integracija veæi od ulaganja. „To se prije svega može pratiti kroz indikatore politièke stabilnosti, bezbjednosti zemlja, ali i sistema zajednièkih evropskih vrijednosti, posebno ljudskih prava, demokratije“. Profesor Ekonomskog fakulteta Milivoje Radoviæ pohvalio je tim Vlade što je NPI uraðen u kratkom roku, za razliku od zemalja okruženja gdje je raðen 3-4 godine. On je rekao da NPI predstavlja nacionalni, strateški okvir razvoja Crne Gore. „Ne treba ga samo doživljavati kao put ka Evropi, nego kao put sticanju kriterijuma koji æe sa sobom donijeti bolji i kvalitetniji život“. Radoviæ je kazao da svakog graðanina od datuma èlanstva u EU više zanima kada æe imati veæi i bolji životni standard, kvalitetnu infrastrukturu, bolje komunikacije s okruženjem, što je i prva vrijednost NPI-ja. Prema njegovim rijeèima, druga vrijednost je jaèanje institucija, a treæa razvoj humanih resursa, koji su okosnica svih politika. „Istakao bih da nije samo odgovornost ljudi iz Vlade u vezi s NPI-om, nego svi pojedinaèno snosimo odgovornost, kako prema sebi i svojim porodicama, tako i prema buduæim generacijama“, kazao je Radoviæ. On je kazao da je NPI odlièan dokumant i da je „na nama da ga podržimo“. “Posebno bih pozdravio transparentnost, jer smo svi ukljuèeni, svi smo na istom zadatku, da pokušamo da dostignemo taj cilj i budemo ravnopravi dio Evrope“. Direktor Instituta za biologiju mora Aleksandar Joksimoviæ kazao je da je NPI vrijedan dokument koji Crnoj Gori daje šansu da bude èlanica evropske zajednice zemalja. On je ocijenio da su u procesu integracija nedovoljno pomognute nauèno-istraživaèke ustanove i institucije državnog karaktera koje obezbjeðuju podatke koji se šalju EU. Jokanoviæ je pozvao Vladu da prepozna znaèaj tih institucija i posveti im malo veæu pažnju. I Danijela Jaæimoviæ s Ekonomskog fakulteta je pohvalila rad Vladinog tima koji je radio na NPI-ju, jer je u kratkom periodu uspio da sroèi kvalitetan dokument. Ona je navela da se ne bi trebalo vezivati za vremenske odrednice ulaska u EU, jer iskustva centralno-evropskih zemalja pokazuju da je EU „pokretna meta“. „Za pet godina Crna Gora planira da se znaèajno promijeni, ali æe se mijenjati i razvijati EU, tako da æe 2012. godine uslovi, zahtjevi, potrebe Unije prema novim zemljama èlanicama biti drugaèiji i znaèajno razlièiti nego danas“, rekla je Jaæimoviæ. Ona je navela da je odgovornost Univerziteta da stvara obrazovane kadrove za integracije, dodajuæi da je proces pridruživanja EU skup, ali da je skuplje biti na „marginama“. Istraživaè kršenja ljudskih prava Aleksandar Zekoviæ rekao je da je NPI vizija izgradnje države. „Ukoliko svi ozbiljno shvatimo NPI, to može postati sasvim nova taèka crnogorskog okupljanja i prevazilaženja podjela“, naveo je on. Zekoviæ je rekao da NPI, u ponuðenom sadržaju, èini proces evropskih integracija transparentnim i otvara moguænost da svako ko je zainteresovan može ostvariti bolji uvid o sadržaju i toku reformi države. Zekoviæ je naveo da bi kao prioritet trebalo postaviti „konaèno zaokruživanje tranzicione pravde“, odnosno suoèavanje s prošlošæu kroz pristup pravdi. „Konkretno mislim na efikasno krivièno procesuiranje, ali i na razvijanje djelotvornog sistema reparacije prema svim žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti“, kazao je on. Predavaè u Upravi za kadrove Mihailo Vukèeviæ smatra da je u procesu integracija najneophodnije adekvatno iskoristiti kadrovski postencijal i povesti raèuna da se u predstojeæim aktivnostima ne stvori „jaz“ izmeðu znanja, informacija i ovlašæenja. Za pomoænika ministra prosvjete Æazima Fetahoviæa benefiti od integracija biæe da Crna Gora pokaže konkurentnost, ali i da znanjem i kvalifikacijama može postiæi evropske standarde. On vjeruje da æe Crna Gora za èetiri godine postiæi ono što je projektovano NPI i biti dobar partner EU. (kraj) del