Podgorica, (MINA) – Crnogorski univerziteti ponudili su danas Igoru Lukšiæu ekspetsku pomoæ u procesu evropskih integracija, posebno u toku predstojeæih pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, saopštili su èelnici tih visokoškolskih ustanova nakon sastanka sa predsjednikom Vlade. Oni su sa Lukšiæem razgovarali u okviru Dana konsultacija, kojem su prenijeli da oèekuju puno od Strategije razvoja visokoškolskog obrazovanja, koja bi trebalo brzo da bude usvojena. Prorektor za finansije i razvoj na Univerzitetu Crne Gore Zdravko Uskokoviæ kazao je novinarima da su predstavnici univerziteta Lukšiæu kazali da æe Strategijom biti definisani visokoškolski obrazovni kadrovi koji su potrebni u Crnoj Gori. „Da izdefiniše pozicije pojedinih univerziteta i u smislu finansiranja i u smislu kvaliteta koji se od njih oèekuje. Potencirali smo potrebu donošenja normativa i standarda za finansiranje visokog obrazovanja, odnosno koliko košta školovanje po studentu“, rekao je on. Uskokoviæ je kazao da je Lukšiæu saopštio da bi Crna Gora, kao mala država sa velikim brojem institucija, morala da ih jaèa, jer se one lako „ne prave“. „Izrazili smo zadovoljstvo što je formirano Ministarstvo za nauku i predložili da èak u nekoj buduænosti ono bude objedinjeno sa ministarstvom za visoko obrazovanje, razvoj i tehnologiju, jer bi to bilo prirodno, za državu ovih dimenzija“, naveo je on. Uskokoviæ je ocijenio da fakulteti bez istraživaèkog rada nijesu „fakulteti“, dodajuæi da su u toku razgovora s Lukšiæem, on i njegove kolege, sugerisali premijeru kako bi moglo da se poboljša finansiranje nauèno-istraživaèkog rada. On je rekao i da je s Lukšiæem indirektno razgovarao o budžetu za Univerzitet Crne Gore, dodajuæi da se premijer saglasio da je izdvajanje za visoko obrazovanje generalno malo. Zamjenik rektora za obrazovanje, finansije i razvoj Univerziteta Mediteran, Ramo Šendelj, kazao je da su njegove kolege i on predložili Lukšiæu šta bi trebalo u narednom periodu preduzeti kako bi se visoko obrazovanje u Crnoj Gori podiglo na znaèajno veæi nivo. „Što se tièe samih problema, istakli smo da je crnogorsko tržište evidentno optereæeno odreðenim visokoobrazovnim kadrom, odreðene struke, da je po tom pitanju trebalo nešto uraditi pod hitno. Strategija razvoja visokog obrazovanja je u završnoj fazi i oèekujem da da adekvatne rezultate“, rekao je on. Dekan Fakulteta za meðunarodnu ekonomiju, finansije i biznis Univerziteta Donja Gorica, Veselin Vukotiæ, rekao je da je s kolegama Lukšiæu prenio da se svi problemi, koji danas postoje na univerzitetima, moraju posmatrati u kontekstu evropskih integracija. „Kljuèni momenat koji danas imamo u državi jeste potreba društvenog preobražaja, a to ukljuèuje modernizaciju i razvoj. Modernizaciju u smislu promjene sistema vrijednosti, njegove izgradnje i razvoja u ekonomskom smislu“, naveo je on. Prema njegovim rijeèima, u tom pogledu univerziteti imaju važnu ulogu, što podrazumijeva poveæanje kvaliteta obrazovanja. „Strategija visokog obrazovanja je pri kraju. Mislim da æe za par mjeseci biti usvojena. Dobili smo i mišljenje Svjetske banke koje je pozitivno“, podsjetio je Vukotiæ. On je podsjetio da Strategija polazi od toga da Crna Gora ima jedinstveni sistem obrazovanja, što znaèi da nema podjele na privatne i državne obrazovne ustanove. Vukotiæ je kazao da je u toku sastanka posebno istakao da bi trebalo na svim fakultetima da se više izuèavaju fundamentalne discipline. „Isto tako, s obzirom na ulazak u EU, potrebno je da se više izuèava nacionalna kultura i istorija u cilju oèuvanja indentiteta Crne Gore u tom buduæem evropskom društvu, jer je to jedan od važnih zadataka obrazovanja“, zakljuèio je on. (kraj) del/isf