Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Nominalni bruto domaæi proizvod (BDP) u prošloj godini je, prema procjenama Ministarstva finansija, pao 3,2 odsto, dok bi realni pad crnogorske ekonomije mogao iznositi 5,3 odsto. U Ministarstvu finansija do kraja ove godine oèekuju stabilizaciju agregatne domaæe tražnje, koja je prošle godine bila oko 16 odsto niža nego 2008. “Agregatna tražnja je u prva tri kvartala prošle godine zabilježila pad, ali se njena stabilizacija oèekuje krajem ove godine, usljed pozitivnih efekata turistièke sezone i privatizacije Elektroprivrede (EPCG)”, navodi se u novom Biltenu Ministarstva finansija. Iz Ministarstva podsjeæaju da je nagli rast agregatne tražnje poèeo 2007. godine, ali je zaustavljen u poslednjem kvartalu 2008, zbog prestanka kreditiranja i negativnih oèekivanja za buduæi period. U ovoj godini rast privrednih aktivnosti može se oèekivati u sektoru preraðivaèke proizvodnje, naroèito aluminijuma i èelika, dok su ovogodišnjim budžetom obezbijeðene subvencije za elektriènu energiju i garancije države za nastavak proizvodnje. “Pozitivan signal za oporavak tog sektora je rast cijene aluminijuma, koja je krajem decembra bila na najvišem nivo od izbijanja krize. Poveæanje proizvodnje je, meðutim, vezano za otpuštanja viška radne snage, što æe dovesti do smanjenja budžetskih prihoda i veæih rashoda u vezi tehnoloških viškova”, kažu iz Ministarstva. Vrijednost realizovanog platnog prometa za 11 mjeseci prošle godine bila je, kako su dodali, 19 odsto manja nego u istom periodu 2008, što ukazuje na pad privredne aktivnosti. Interni platni promet, koji èini 60 odsto ukupnog, bio je 22 odsto niži, dok je meðubankarski oslabio 18 odsto. Prosjeèni nivo realizovanog platnog prometa u periodu od 2005. do prošle godine pokazuje visoku korelaciju sa BDP-om, kao i da je do njegovog pada došlo sredinom 2008. godine. “Platni promet je u treæem prošlogodišnjem kvartalu znaèajno porastao, prije svega zbog priliva od dokapitalizacije i djelimiène privatizacije EPCG, dok podaci za èetvrto tromjeseèje pokazuju oèekivani sezonski pad”, navode predstavnici Ministarstva. Oni smatraju da zaustavljanje trenda pada depozita kod banaka, relaksiranje politike obaveznih rezervi, aktiviranje državnih garancija kod Evropske investicione (EIB) i KfW banke, privatizacija i dokapitalizacija EPCG može doprinijeti poboljšanju likvidnost bankarskog sektora i blagom oporavku kreditne aktivnosti. "Oèekivano poboljšanje u bankarskom sektoru moguæe je ukoliko u njemu ne doðe do nove krize. Teško je reæi kada æe doæi do oporavka kreditne aktivnosti, jer je u bankarskom sistemu u toku konsolidacija bilansa”, navode iz Ministarstva. "Prisutna je i primjetna obazrivost u odobravanju novih kredita, zbog procjene o visokom nivou rizika, što odražava politika kamatnih stopa". Nastavak kreditiranja æe, kako dodaju, zavisiti i od procenta nenaplaæenih potraživanja, koji se nakon naglog skoka u prvom dijelu prošle godine u drugoj polovini stabilizovao. Uporedni podaci o kreditnoj zaduženosti privrede i domaæinstava u prošloj godini ukazuju na trend pada u odnosu na 2008. Privreda je na kraju oktobra dugovala 1,5 milijardi EUR, 8,4 odsto manje nego na kraju 2008. godine, dok je zaduženost graðana oslabila 7,3 odsto na 956,5 miliona. “Ti podaci pokazuju da je u prošloj godini došlo do negativnog kreditiranja, odnosno da je povraæaj kredita bio veæi od odobrenih”, saopšteno je iz Ministarstva finansija. Negativan uticaj globalne ekonomske krize, kroz pad svjetske tražnje i cijena primarnih proizvoda, odrazio se na spoljnotrgovinsku razmjenu. Ukupna robna razmjena sa inostranstvom je za devet mjeseci prošle godine bila 39,2 odsto niža nego u istom periodom 2008. Izvoz je oslabio 39,3 odsto, dok je uvoz smanjen 39,1 odsto. Crna Gora je, prema podacima Monstata i specijalnom sistemu trgovine, do kraja septembra ostvarila ukupnu robnu razmjenu sa inostranstvom od 1,25 milijardi EUR, od èega se na izvoz odnosilo svega 208,3 miliona EUR. Pad izvoza od oko 135 miliona EUR najveæim dijelom je posljedica slabljenja izvoza proizvoda od gvožða, èelika i aluminijuma. Maloprodaja, kao znaèajan indikator ekonomske aktivnosti, kreditno je zadužena sa oko 600 miliona EUR, što bi moglo biti optereæenje za eventualni rast. Promet u maloprodaji, èiji je pad iz prethodnih godina zaustavljen u junu da bi u novembru zabilježio oèekivane sezonske gubitke, mogao bi, kako su ocijenili u Ministarsvu, biti izvor nestabilnosti u sluèaju pogoršanja makroekonomskih indikatora. Neto priliv stranih direktnih investicija do kraja oktobra, prema preliminarnim podacima Centralne banke, iznosio je oko 800 miliona EUR. Ukupan priliv stranih direktnih investicija, u posmatranom periodu, bio je 541,6 miliona EUR. Iz Ministarstva su podsjetili da je struktura priliva stranih direktnih investicija znaèajno promijenjena u poreðenju sa prethodnim godinama, kada su dominirala ulaganja u nekretnine. Investicije u domaæe kompanije i banke su u osam mjeseci prošle godine porasle 62,6 odsto na 330 miliona EUR, a najveæi dio ostvaren je prodajom akcija EPCG i dokapitalizacijom banaka. U Ministarstvu smatraju da æe efekti za ovu godinu najavljenih investicije u projekte, kao što su autoput Bar-Boljare, Luštica, Luka Bar, Port Montenegro i mini hidroelektrane, biæe vidljiviji tek u srednjem roku. Oni oèekuju i rast broja nezaposlenih, što bi moglo negativno uticati na agregatnu tražnju i rast kredita u bankarskom sektoru. Izvorni prihodi ove godine, kako se procjenjuje, ne mogu biti znaèajno veæi od projektovanih u prošloj. Tekuæi prihodi budžeta i državnih fondova, do kraja novembra bili su 44,5 miliona EUR niži u odnosu na planirane, nakon rebalansa, odnosno njihova ostvarenost bila je 96 odsto. Prihodi su u septembru i oktobru, usljed bolje likvidnosti budžeta i ekonomije, bili iznad oèekivanja, dok su u novembru ostvareni ispod planiranih. Iz Ministarstva su objasnili da ostvareni prihodi u velikoj mjeri korespondiraju sa strukturnim prihodima crnogorske ekonomije na postojeæem stepenu razvoja. “Naplata je zbog krize i nelikvidnosti bila oko 50 miliona EUR niža od moguæe, tako da izvorni prihodi ove godine ne mogu biti znaèajno veæi od projektovanih u prošloj”, tvrde u Ministarstvu. Oni smatraju da æe prihodi budžeta za prošlu godinu biti ostvareni oko 1,16 milijardi EUR, dok se rast strukturnih oèekuje tek nakon realizacije veæih grinfild /greenfield/ investicija u turizmu i energetici. Te investicije bi, kako su kazali u Ministarstvu, trebalo i da budu dodatni impuls za razvoj malog i srednjeg biznisa, koji definitivno preuzima ulogu pokretaèa u ekonomiji. (kraj) nar/bvm