Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora spada meðu države koje æe biti manje pogoðene grèkom dužnièkom krizom, a njeni negativni efekti mogli bi biti vidljiviji ukoliko u veæoj mjeri ugrozi ekonomiju Srbije i regiona, ocijenio je predsjednik Savjeta Centralne banke (CBCG), Ljubiša Krgoviæ. »U Crnoj Gori postoji samo jedna grèka banka, kojoj pripada oko jedan odsto domaæeg tržišta. U crnogorskom bankarskom sistemu se zbog toga grèka kriza neæe osjetiti, kao u onima gdje su te banke više prisutne«, saopštio je Krgoviæ na konferenciji za novinare. On je dodao da Crna Gora u Grèku godišnje izveze robu vrijednu oko 50 miliona EUR, uglavnom aluminijum, koji se po berzanskim cijenama može prodati bilo gdje u svijetu. Guverner Narodne banke Srbije (NBS), Radovan Jelašiæ, smatra da srpska privreda neæe biti znaèajnije izložena negativnom uticaju grèke krize, jer kao valutu koristi dinar, dok se njeni kratkoroèni efekti ogledaju u poveæanju cijena energenata. »Posljednjih sedmica imamo znaèajnije poskupljenje naftnih derivata, uglavnom zbog jaèanja amerièkog dolara prema evropskoj valuti«, objasnio je Jelašiæ. On je kazao da u srpskom bankarskom sektoru grèke banke predstavljaju 16 odsto bilansne sume, kao i da su one, zahvaljujuæi restriktivnim mjerama, bolje kapitalizovane nego u Grèkoj. Jelašiæ je podsjetio da su grèke banke u Srbiji veæ prošle jedan izazov, koji se desio u septembru i oktobru 2008. godine i dokazale da su likvidne i solventne. »Zbog svega toga graðani Srbije mogu mirno da spavaju kada su u pitanju njihovi depoziti kod banaka«, poruèio je Jelašiæ i dodao da je NBS prije pola godine predložila Skupštini Srbije antikrizne zakone, koji su u parlamentarnoj proceduri. Krgoviæ je, predstavljajuæi efekte globalne ekonomske krize u Crnoj Gori i aktivnosti koje je CBCG preduzela u vezi sa tim, ocijenio da æe domaæoj privredi u narednom periodu biti neophodan novi model rasta, jer se ove godine ne može oèekivati nivo stranih direktnih investicija, koji je u prošloj godini dostigao rekordnih 911 miliona EUR. On je podsjetio da je stopa inflacije u prošloj godini bila na nivou od 1,5 odsto, dok je rast kapitala banaka i njihovih likvidnih sredstava iznosio 18,7 odsto, odnosno 26,4 odsto. Krgoviæ je kazao da je bankarski sistem bio jedan od sektora koji je najviše bio pogoðen negativnim uticajima globalne krize, što potvrðuje smanjenje njihove aktive 8,6 odsto, kreditne aktivnosti 14,3 odsto i depozitnog potencijala 8,3 odsto. »Odreðeni broj banaka je u periodu krize prekinuo kreditnu aktivnost, što je negativno uticalo na likvidnost, a propuštena je i prilika za potpisivanje Beèke inicijative«, rekao je Krgoviæ i dodao da bi u sluèaju potpisivanja tog dokumenta kreditna aktivnost bankarskog sistema bila veæa. On je poruèio da æe Crna Gora zakljuèiti aranžman sa Meðunarodnim monetarnim fondom (MMF), ukoliko to bude zavisilo od CBCG, èiji je stav u vezi sa tim pitanjem poznat. »Zalagali smo se za zakljuèivanje aranžmana sa MMF-om i to odmah nakon što je kriza poèela, ali se drugi donosioci odlikuka sa tim nijesu slagali. Ukoliko to bude zavisilo od CBCG, iæi æemo u aranžman«, poruèio je Krgoviæ. On je saopštio da su banke koje posluju u Crnoj Gori nedovoljno kapitalizovane, kao i da bi moglo biti problema u vezi sa procesom dokapitalizacije, za koju æe, u zavisnosti od riziènih profila banaka i kvaliteta kreditnog portfolija, biti neophodno oko 100 miliona EUR. »Od veæine banaka do sada imamo pozitivne signale, a problematièno bi moglo biti jedino to da li æe domaæi akcionari moæi da obezbijede neophodni kapital«, tvrdi Krgoviæ. On smatra i da trenutno nije vrijeme za dolazak novih banaka u Crnu Goru, dok su akvizicije ili promjene vlasnika moguæe u ovoj i narednoj godini. Krgoviæ je saopštio da devizne rezerve Crne Gore iznose 300 miliona EUR. (kraj) nar/bvm