London, Njujork, (MINA-BUSINESS) - Na svjetskim berzama cijene dionica ove sedmice su oštro pale jer se zbog produbljivanja evropke dužnièke krize i slabosti najveæih svjetskih ekonomija ulagaèi povlaèe iz riziènijih investicija i ulažu u sigurnije. Na Vol stritu je Dow Jones indeks ove sedmice pao 2,7 odsto, na 12.118 bodova, dok je S&P 500 potonuo tri odsto, na 1.278, a Nasdaq 3,2 odsto, na 2.747 poena. Zbog toga je Dow Jones u minusu u odnosu na poèetak godine 0,8 odsto. S&P 500 je još u plusu, 1,6 odsto, kao i Nasdaq, 5,5 odsto. Osim evropske dužnièke krize, koja veæ sedmicamaa pritiska tržište, ulagaèe su obeshrabrili slabi makroekonomski podaci iz najveæih svjetskih ekonomija, prenosi SEEbiz. U SAD-u je u maju otvoreno samo 69 hiljada novih radnih mjesta, znatno manje nego što se oèekivalo i najmanje u ovoj godini. Pri tome je stopa nezaposlenosti porasla sa 8,1 na 8,2 odsto. „Ima razloga za zabrinutost. Ekonomija raste anemièno, a poslodavci, po svemu sudeæi, oklijevaju sa zapošljavanjem", kaže Paul Edelstein iz IHS Global Insight-a. Na usporavanje rasta amerièke ekonomije ukazuje i podatak da je bruto domaæi proizvod u prvom tromjeseèju porastao 1,9, a ne kako je prva procjena pokazala 2,2 odsto. U prethodnom kvartalu BDP je porastao tri odsto. Usporava i rast kineske privrede, dok je nezaposlenost u 17 èlanica eurozone u aprilu dosegla rekordnih 11 odsto. Sve je to dodatno obeshrabrilo ulagaèe, ionako zabrinute zbog produbljivanja evropske dužnièke krize. Strahovanja da æe Grèka izaæi iz eurozone, a Španija morati zatražiti meðunarodnu pomoæ veæ sedmicama optereæuju tržišta. Španija je u dubokoj recesiji, a njen bankarski sistem optereæen je lošim kreditima, dok vlada nastoji da smanji budžetski manjak. Kako bi pomogla bankama, ta èlanica eurozone namjerava da izda novu emisiju obveznica, a ulagaèi se plaše da bi cijena novog zaduživanja mogla biti previsoka. Veæ su ove sedmice prinosi na desetogodišnje španske državne obveznice skoèili iznad 6,6 odsto, najviši nivo od prikljuèenja te zemlje eurozoni. To je opasno blizu sedam odsto, taèki na kojoj su Grèka, Irska i Portugalija morale zatražiti meðunarodnu finansijsku pomoæ. Zbog svega toga ulagaèi se povlaèe iz riziènijih investicija i ulažu u sigurnije. To je izazvalo pad prinosa na desetogodišnje amerièke obveznice na samo 1,44 odsto, najniži nivo u istoriji. Znatno je skoèila i cijena zlata, koje se takoðe smatra sigurnim utoèištem za kapital u nesigurnim vremenima. S druge strane, zbog strahova da æe usporavanje rasta najveæih svjetskih ekonomija izazvati pad potražnje, u petak je terminska cijena nafte na berzi u Njujorku potonula na 83,04 USD po barelu, najniži nivo u 16 mjeseci. Na uznemirenost ulagaèa ukazuje i snažan, 20-odstotni skok VIX #indeksa straha# Èikaške berze opcija. U strahu od moguæeg daljeg pada cijena dionica, ulagaèi pojaèano osiguravaju svoje portfelje, objašnjavaju analitièari. Nada u jaèanje rasta amerièke privrede dosad je podržavala tržište, pritisnuto strahovanjima od širenja evropske dužnièke krize i podacima koji ukazuju na slabljenje najveæih svjetskih ekonomija, od Kine i Japana, do Evrope. Meðutim, kako niz posljednjih makroekonomskih podataka pokazuje i da amerièka ekonomija gubi zamah, ulagaèi gube jedan od rijetkih aduta. Preostaje im još samo nada da æe, u sluèaju daljeg pogoršanja situacije, amerièka centralna banka Federalne rezerve dodatno olabaviti monetarnu politiku. Zasad su èelnici Feda podijeljeni po pitanju trebaju li uvesti nove podsticajne mjere ili ne. I na evropskim su berzama cijene dionica ove sedmice oštro pale. Londonski FTSE indeks skliznuo je 1,7 odsto, na 5.260 bodova, frankfurtski DAX 4,5 odsto, na 6.050, a pariski CAC 3,2 odsto, na 2.950 poena. Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks oslabio 1,6 odsto, na 8.440 bodova, najniži nivo u èetiri i po mjeseca. To je veæ deveta sedmica uzastopno kako pada, što nije zabilježeno 20 godina. (kraj) bvm