Nikšiæ, (MINA) - Crna Gora treba da bude dio sistema kolektivne i globalne bezbjednosti, ali konaènu rijeè o tome treba da daju graðani na referendumu, ocijenjeno je danas na panel-diskusiji koju je organizovala Alfa mreža. Na skupu organizovanom u okviru projekta „Meðu jednakima“, okupili su se predstavnici nevladinog sektora i medija. Predstavnik Instituta za strateške studije i projekcije, Ivan Jovetiæ, ocijenio je da bi Crna Gora trebalo da bude èlanica NATO saveza, ali da o tom pitanju treba da odluèe graðani na referendumu. Govoreæi o troškovima i dobitima od ulaska u taj savez, Jovetiæ je kazao da su iskustva postsocijalistièkih država - èlanica NATO-a „veoma dobra“. „U svim tim državama došlo je do rasta direktnih stranih investicija, bruto društvenog proizvoda, zaposlenosti, kvaliteta investitora i realizovanih projekata“, rekao je Jovetiæ. Prema njegovim rijeèima, u Institutu za strateške studije i projekcije bavili su se procjenom direktih troškova èlanstva u NATO i „prema realnoj hipotetièkoj varijanti, Crnoj Gori bi trebalo 835 hiljada EUR“. Jovetiæ je kazao da bi Crnoj Gori, ako bi ove godine ušla u nato „prema optimistiènoj procjeni trebalo 150 hiljada EUR, dok bi prema treæoj, pesimistièkoj varijanti to iznosilo 1,5 miliona“. „U javnosti provijava stav da da je dovoljno biti èlan Partnerstva za mir, ali za razliku od punopravnog èlanstva u NATO-u, taj program ne nudi garanciju kolektivne bezbjednosti“, pojasnio je Jovetiæ. I direktor Alfa mreže, Aleksandar Dedoviæ, ponovio je stav da je Crnoj Gori neophodno èlanstvo u NATO savezu. On je podsjetio da taj savez traje veæ 60 godina, da broji 28 èlanica i da mu „ne treba propaganda, jer æe postajati i sa, i bez Crne Gore“. Prema njegovim rijeèima Crnoj Gori se otvorila šansa da bude èlanica tog kolektivnog sistema bezbjednosti, koji bi joj, smatra Dedoviæ, osigurao stabilnost i napredak, jer bi joj investicije brže stizale. Realizacija projekta „Meðu jednakima“ poèela je u maju, i trajaæe do 10. septembra, kada æe se održati i Regionalni evroatlanski kamp na Glavi Zete. Planirano je da se u kampu okupi 80 uèesnika-predstavnika državnih institucija, civilnog i biznis sektora i vojske iz 12 zemalja, a obraðivaæe se teme o zaštiti životne sredine, nauène i tehnièke saradnje u okviru NATO-a i uèešæu vojnika u mirovnim misijama i operacijama. (kraj) mpa/gop