Podgorica, (MINA) - Ukidanje viznog režima najvidljiviji efekat je napretka, ne samo Crne Gore, veæ i država zapadnog Balkana, u naporima za pridruživanje Evropskoj uniji (EU), ocijenjeno je na konferenciji za novinare povodom obilježavanja pet godina vizne liberalizacije. Pomoænik ministra unutrašnjih poslova, Abid Crnovršanin, kazao je da je vizna liberalizacija, kao jedan od najznaèajnih procesa i rezultata postignutih u okviru evropskih integracija, ostvarena kao dijalog izmeðu nadležnih tijela Evropske komisije i nadležnih organa Crne Gore. „Ovaj proces je doprinio ne samo ukidanju viza, veæ i dostizanju odgovarajuæih standarda u razlièitim oblastima pravde, slobode i bezbjednosti“, rekao je Crnovršanin. Prema njegovim rijeèima, odluka Savjeta ministara EU, donijeta prije taèno pet godina, predstavljala je i konkretnu poruku da èlanice Unije i Šengen zone Crnu Goru smatraju istinskim partnerom, kao i da je meðusobno povjerenje na visokom nivou. „Zadovoljstvo mi je što mogu istaæi da je upravo ukidanje viznog režima najvidljiviji efekat napretka, ne samo Crne Gore, veæ i država Zapadnog Balkana u naporima za pridruživanje Evropskoj uniji“, kazao je Crnovršanin. On je kazao da je, povodom pet godina vizne liberalizacije, Ministarstvo unutrašnjih poslova omoguæilo mladima koji danas navršavaju 18 godina i imaju crnogorsko državljanstvo, da kao poklon dobiju besplatne pasoše. „Dvadeset i èetiri mlade osobe danas slave punoljetstvo, a njih devet do danas nema pasoš“, precizirao je Crnovršanin. On je dodao da je od 2008. godine u Crnoj Gori do sada personalizovano 394,5 hiljada pasoša, gotovo 582 hiljade liènih karata i 329,7 hiljada vozaèkih dozvola. U Crnoj Gori, kako je naveo, trenutno 365,5 hiljada osoba posjeduje važeæi pasoš, 528,3 hiljade važeæu Liènu kartu i oko 261 hiljdu važeæu vozaèku dozvolu. Generalni sekretar Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija (MVPEI), Predrag Stamatoviæ, kazao je da je u temelje EU usaðena je ideja o slobodnom protoku robe, ljudi i kapitala. „Devetnaestog decembra 2009. godine, Crna Gora je definitivno položila taj ispit“, rekao je Stamatoviæ. Kako je naveo, vizna politika, azil, migracije i integrisano upravljanje granicama, samo su neke od oblasti kojima zemlje Šengena i EU pridaju veliki znaèaj. „Crna Gora je 2010. godine dobila status kandidata, a dvije godine kasnije smo otpoèeli pregovore o pristupanju sa EU. Danas, 2014. godinu završavamo sa 16 otvorenih poglavlja, od èega su dva privremeno zatvorena“, naveo je Stamatoviæ. On je èestitao mladima koji su danas dobili besplatne pasoše „uz želju da ti pasoši prošetaju svim meridijanima“. (kraj) gop