Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Ministarstvo ekonomije objavilo je danas Energetski bilans za ovu godinu, prema kojem planirane neto potrebe konzuma i gubici elektriène energije u Crnoj Gori iznose 4,34 hiljade gigavat sati i veæe su 11,9 odsto od procijenjenog ostvarenja u prošloj. Prema podacima iz Energetskog bilansa, ukupna potrošnja direktnih potrošaèa planirana je na skoro 1,8 hiljada gigavat sati, što je 32,3 odsto više od procjene ostvarenja u prošloj godini. Potrošnja distributivnih potrošaèa æe, prema planu, iznositi 2,54 hiljade gigavat sati, 0,9 odsto više od prošlogodišnje procjene ostvarenja. »Plan potrošnje distributivnih potrošaèa, ne raèunajuæi gubitke, veæi je od procjene ostvarenja u prošloj godini 2,5 odsto«, navodi se u doklumentu koji je objavljen na sajtu Ministarstva. Energetskim bilansom je planirana maksimalna snaga bruto konzuma od 790 megavati, u èemu je za bruto konzum distribucije 510 megavati. Plan potrošnje direktnih potrošaèa na mreži od 110 kilovolti, u koje spadaju podgorièki Kombinat aluminijuma (KAP), Željezara i Željeznièka infrastruktura Crne Gore (ŽICG), utvrðen je na osnovu dostavljenih potreba, a za distributivne prema trendu rasta ostvarenom u prethodnom periodu. Planirano je da se u Crnoj Gori, na pragu elektrana, ove godine proizvede ukupno 3,12 hiljade gigavat sati elektriène energije, 18,7 odsto manje od procjene ostvarenja u prošloj. Proizvodnja u hidroelektranama je, kako je objašnjeno, planirana na osnovu važeæih hidroloških podloga i planova remonta, a Termoelektrane (TE) Pljevlja u skladu sa predviðenim terminima godišnjeg remonta i zimske njege postrojenja. Proizvodnja pljevaljske TE za ovu godinu planirana je na osnovu dostavljenih podloga od skoro 1,4 hiljade gigavat sati, što je 7,2 odsto više od prošlogodišnje procjene ostvarenja. U dokumentu se navodi i da je remont TE planiran za maj, dok æe zimska njega biti obavljena od 25. do 31. oktobra. Prema podacima iz Energetskog bilansa, planirana proizvodnja na pragu hidroelektrane (HE) Peruæica je 27,4 odsto manja od procjene ostvarenja za prošlu godinu i iznosi 957 gigavat sati. Planirani iznos veæi je oko 25 gigavat sati od višegodišnje prosjeène vrijednosti proizvodnje. Predviðeno je i da proizvodnja na pragu HE Piva iznosi 732 gigavat sati, što je 37,8 odsto manje od procjene ostvarenja u prošloj. »Procijenjena proizvodnja za prošlu godinu je relativno velika, zbog izuzetno povoljnih hidroloških prilika u toku ove«, navodi se u Energetskom bilansu i dodaje da, prema Ugovoru o dugoroènoj poslovno-tehnièkoj saradnji, rad HE Piva planira Elektroprivreda Srbije (EPS). Male hidroelektrane bi ove godine trebalo da proizvedu 21 gigavat sat elektriène energije, 15,3 odsto manje od procjene ostvarenja u prošloj. Plan korišæenja akumulacija HE Peruæica utvrðen je na osnovu višegodišnjeg ostvarenog dotoka, uzimajuæi u obzir i gubitke vode pri visokim kotama, potrebe sistema i uravnoteženje uvoza. Bilansom je planirano da gubici u prenosnoj mreži iznose 162 gigavat sati, 3,57 odsto bruto konzuma Crne Gore, kao i da ga u cjelosti kupuje Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES). Gubici u distributivnoj mreži bi, kako je predviðeno, trebalo da budu 457,8 gigavat sati, što je 18 odsto u odnosu na bruto distributivnu potrošnju na nivou godine. Prema podacima iz Energetskog bilansa, ukupan manjak elektriène energije u Crnoj Gori u odnosu na potrebe bruto konzuma iznosi 1,04 hiljade gigavat sati ili 23,1 odsto. Iz Vlade su podsjetili da je, u cilju blagovremenog pokrivanja manjka, Elektroprivreda (EPCG) u septembru raspisala meðunarodni tender za kupovinu nedostajuæih 1,09 miliona megavat sati elektriène energije. EPCG je sa konzorcijumom koji èine beogradska Rudnap grupa i Kortlea Invest iz Praga i kompanijom GEN-I iz Beograda zakljuèila ugovore o kupovini 49 odsto potreba definisanih u Bilansu elektriène energije za ovu godinu. Energetskim bilansom predviðena je i ovogodišnja proizvodnja uglja u Crnoj Gori, u rudnicima uglja i mrkog uglja u Pljevljima i Beranama, kao i snabdijevanje naftnim derivatima. Rudnik uglja je planirao da u ovoj godini za potrebe TE Pljevlja proizvede skoro 1,4 hiljade gigavat sati, što je u skladu sa zahtjevom EPCG za dopremanje 1,78 miliona tona uglja. Planirana kolièina uglja za potrebe TE Pljevlja u ovoj godini manja je pet odsto od procjene ostvarenja za prošlu. Pljevaljski Rudnik bi za potrebe industrije i drugih potrošaèa ove godine trebalo da proizvede 37 hiljada tona uglja, a planirano je i otkopavanje 4,5 miliona metara kubnih otkrivke, sedam odsto manje od prošlogodišnje procjene ostvarenja. Kompanija Balkan enerdži /Energy/, koja je od 2007. godine vlasnik beranskog Rudnika, prošle godine je planirala proizvodnju 150 hiljada tona mrkog uglja, koja još nije poèela. »Za ovu godinu su planirani istražni radovi ležišta uglja u oblasti Berana, ali do danas nijesu zapoèeti, niti se oèekuju do kraja godine«, navodi se u Energetskom bilansu. Predviðeno je i da ukupan promet naftnih derivata za potrebe ovogodišnje potrošnje u Crnoj Gori iznosi 377,16 hiljada tona, što je 16 odsto više od prošlogodišnje procjene. »Procijenjena potrošnja bitumena u ovoj godini iznosi 5,5 hiljada tona, a planirane potrebe teènog naftnog gasa 21,87 hiljada tona«, navodi se u Bilansu. Odluku o Energetskom bilansu za ovu godinu Vlada je usvojila 16. decembra. Tim dokumentom su obuhvaæeni bilansi elektriène energije, uglja, naftnih derivata i mjere za njegovu realizaciju. Iz Ministarstva su saopštili da Energetski bilans ne može biti izgovor za promjenu cijena elektriène energije, jer se radi o tehnièkom dokumentu koji prati tokove elektriène energije i ne može se dovoditi u relaciju sa formiranjem cijena. „Energetskim bilansom se utvrðuju potrebe za energijom, odnosno energentima koje je neophodno obezbijediti za uredno i kontinuirano snabdijevanja potrošaèa, uz uvažavanje potreba racionalne potrošnje“, navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su podsjetili da se ukupne potrebe za energijom, njene vrste, kao i naèini i mjere zadovoljavanja potreba za njom, utvrðuju dugoroènim i godišnjim energetskim bilansima koji se ne mogu dovoditi u vezu sa kretanjem cijena struje. (kraj) nar/bvm