Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Zaposleni u kompaniji Crnagoraput imaju, prema rijeèima predstavnika sindikata, znaèajnih problema u ostvarivanju radnièkih prava, a od vlasnika Strabaga se, uprkos ispunjenim investicionim obavezama, više oèekivalo, ocijenjeno je na sjednici Komisije za praæenje i kontrolu postupka privatizacije. Predsjednik Sindikata Crnagoraputa, Miodrag Savoviæ rekao je da je prije privatizacije u kompaniji radilo 900 radnika, a sada ih je 200. „Prosjeèna primanja iznosila su oko 650 EUR, a sada 340 EUR. Zaposleni imaju znaèajnih problema u ostvarivanju radnièkih prava što se ogleda u nepoštovanju zakonskih propisa države i kolektivnog ugovora èime se znatno ugrožavaju prava radnika, posebno u ostvarenju isplate zarada“, rekao je Savoviæ na sjednici. Strabag je krajem 2006. kupio 30,92 odsto akcija Crnagoraputa od Vlade za 8,4 miliona EUR, s pravom dokapitalizacije do veæinskog paketa. Strabag, prema podacima Centralne depozitarne agencije (CDA), raspolaže sa 95,32 odsto udjela u Crnagoraputu. Savoviæ je rekao da su zarade niže od propisanih Zakonom o radu, a da se prekovremeni rad ne obraèunava na naèin propisan zakonom, dok se od januara nikako ne obraèunava. „Pokušava se izvršiti pritisak na zaposlene da samoinicijativno raskinu ugovor o radu. Sindikalna organizacija je pokrenula postupak pred Agencijom za mirno rješavanje spora što nije dalo rezultata, a preko 130 tužbi zaposlenih je podnijeto nadležnom sudu radi zaštite odreðenih prava, èiji postupci su u toku“, precizirao je Savoviæ. On je ocijenio da vlasnik Crnagoraputa, olièen u znaèajnog evropskog poslodavca, ne poštuje odredbe ugovora o kupoprodaji akcija ni zakone države. „Da li svojim postupkom poslodavac potcjenjuje državu, da li bi ovako mogao da se ponaša u Austriji?“, pitao je Savoviæ. Predsjednik Komisije i poslanik Demokratskog fronta (DF), Janko Vuèiniæ kazao je da je Strabag stekao pravo nad vlasništvom 30 odsto akcija, što je bilo uslovljeno da kroz investicije od 5,5 miliona EUR doðe do veæinskog vlasništva. „Nijesmo dobili ozdravljenu firmu koja je spremna za otvorenu tržišnu utakmicu“, smatra Vuèiniæ. On je pitao da li je Strabag izvodio radove na izgradnji tunela Vrmac i da li je zato privatizovan Crnagoraput, da li je Strabag realizovao sve investicione obaveze i ko je bio kontrolor kupoprodajnog ugovora. „Strabag nije opravdao oèekivanja privatizacije Crnagoraputa, jer se te investicije u toj kompaniji ne vide“, dodao je Vuèiniæ. Èlan Savjeta za privatizaciju, Branko Vujoviæ rekao je da je angažovana revizorska kuæa koja je kontrolisala ispunjenost kupoprodajnih obaveza. „U tom izvještaju se vidi da je investitor ispunio sve obaveze koje su proistekle iz ugovora. Investitor je uložio 5,7 miliona EUR, 199 hiljada više nego što je bila obaveza u predviðenom roku od dvije godine. U tom periodu ispoštovane su sve obaveze socijalnog programa“, precizirao je Vujoviæ. Strabag je, kako je podsjetio, za akcije platio 8,4 miliona EUR, 5,7 miliona utrošio za investiciju i sedam miliona je izdvojio za višak radnika. „Hendikep je što nema nekog iz poslovodstva, jer bi sve navode iz sindikata mogli bolje procijeniti, kao i da li se primjenjuju važeæi propisi. Svaka firma mora poštovati crnogorske propise“, naveo je Vujoviæ. Prema njegovim rijeèima, menadžment se nije najbolje snašao i to poslovanje nije na nivou onoga što se oèekivalo od tako velike evropske firme. Predstavnik Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), Ines Mrdoviæ kazala je da ta nevladina organizacija (NVO) smatra da je to bila jedna u nizu loših privatizacija. „Umjesto moderne, imamo prezaduženu kompaniju koja ne poštuje crnogorske zakone. Crnagoraput je 2005. godine uoèi ulaska partnera, platila porez na dobit od 72 hiljade EUR, a za proteklih osam godina nepunih sedam hiljada EUR. Takoðe 2005. godine nepokriveni gubitak je iznosio nepunih pet miliona EUR, a na kraju prošle godine on iznosi gotovo 19 miliona EUR“, kazala je Mrdoviæ. Vuèiniæ je rekao da je Komisija uputila poziv poslodavcu, ali da su oni poslali dopis u kojem se navodi da je kupoprodajni ugovor sklopljen izmeðu države Crne Gore, kao prodavca, i Strabaga kao kupca, zbog èega smatraju da poziv treba uputiti kupcu. Oni su predložili da poziv upute Strabagu i zakažu novu sjednicu. Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Branko Èavor rekao je da su investicije realizovane i socijalni program ispoštovan, kao i da se moraju strogo poštovati zakoni Crne Gore. On je ocijenio da bi bilo efektnije odložiti sjednicu i saèekati da se pozovu predstavnici poslovodstva, je bi bilo korektno èuti i drugu stranu, što je Vuèiniæ i prihvatio. Na sjednici su usvojeni zakljuèci u vezi sa kontrolom postupka privatizacije hotela Otrant. Zakljuèeno je da privatizacija ulcinjskog hotela, koja je uraðena krzo steèajni postupak u Hotelsko-turistièkom preduzeæu (HTP) Ulcinjska rivijera, nije odgovorila njenom cilju. Komisija je, kako se navodi u zakljuècima, pokrenula inicijativu prema Upravi za sprjeèavanje pranja novca i finansiranja terorizma da preispita da li je bilo aktivnosti u poslovanju Otranta koje su imale za posljedicu pranje novca u periodu od njegove prodaje i preuzimanja 2005. godine firmi Barkli SK iz Moske pa dalje. Komisija zakljuècima, izmeðu ostalog, traži da Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa Crne Gore sagleda da li su bili narušeni imovinsko-pravni interesi države, kao i da Vrhovni državni tužilac preispita naèin na koji je prodat hotel kao i njegovo sveukupno poslovanje od prodaje kroz steèaj. (kraj) sam/bvm