Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Rasprava u naèelu o Vladinom Predlogu zakona o osiguranju završena je danas u crnogorskoj Skupštini, dok æe se pojedinosti razmatrati naredne sedmice. Novi zakon biæe uglavnom usaglašen sa evropskim standardima i zamijeniti važeæi, usvojen 90-tih godina, koji uz Vladine uredbe sada reguliše ovu oblast. Predlog zakona o osiguranju dopunjen je sa amandmanima vladajuæe koalicije koji uvažavaju obaveze preuzete u pridruživanju Svjetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i poslanika Socijalistièke narodne banke Momèila Vuèetiæa da agenciju za nadzor osiguravajuæih kuæa umjesto Vlade osniva i kontroliše Skupština. Zarija Pejoviæ iz Pokreta za promjene (PzP) predložio je amandmanima da nadzor osiguranja bude povjeren Centralnoj banci Crne Gore (CBCG), a ne nezavisnoj agenciji, jer je i Ministarstvo finansija priznalo da æe se vremenom doæi do toga da finansijska kontrola bude objedinjena. »Zašto bi sada trošili vrijeme i novac i osnivali novu agenciju, kad veæ imamo CBCG«, argument je Pejoviæa. Iako je, kako je ocijenio, kontrola složenija kod osiguranja nego kod banaka, objedinjavanje supervizije je meðunarodni trend. Pejoviæ smatra da æe predsjednik savjeta buduæe agencije za nadzor osiguravajuæih kuæa biti »u konfliktu interesa ili sa poluznanjem«, pa æe dovesti »stranog struènjaka da za velike pare edukuje ostale«. Predstavnici Ministarstva finansija podržavaju osnivanje nezavisne agencije, tvrdeæi da Ustav Crne Gore ne dozvoljava suprotno. Pejoviæa je podržala Srpska lista, u kojoj misle da posebne regulatorne agencije u Crnoj Gori trenutno ne mogu biti nezavisne, jer nema dovoljno kadra, a teško je zamisliti da æe oni koji su radili u Vladi to postati »preko noæi«. Poslanik Spske liste Radojica Živkoviæ smatra da je i CBCG tek »pomalo nezavisna«. Protiv ovih amandmana bio je poslanik Socijalistièke narodne partije Momèilo Vuèetiæ, uz ocjenu da su PzP i Srpska lista »izlobirani« da podržavaju CBCG, jer bi tada bila oslabljena konaèna nadležnost Skupštine u nadzoru osiguranja. Živkoviæ je saopštio da je podržao Pejoviæeve amandmane zato što ih je odbila Vlada i optužio Vuèetiæa da je on baš zbog toga »izlobiran« da ih odbije. Preostalo je i da se Odbor za budžet, ekonomiju i finansije izjasni i o amandmanu poslanika Amera Haliloviæa, èija sadržina nije precizirana. Rasprava je poèela i o Vladinom Predlogu zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima, nakon što je odbijena primjedba poslanika Nevena Gošoviæa da nije dostavljen skupštinskom Odboru rada, zdravstva i socijalnog staranja, koji on smatra matiènim za taj propis. Predsjednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Dragiša Pešiæ kazao da su èlanovi tog skupštinskog tijela ocijenili da je ono matièno za Predlog zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima, jer se oni osnivaju kao privredna društva s namjerom da generišu štednju u Crnoj Gori. »Nije sporno da i drugi odbori razmatraju i daju mišljenje o ovom Predlogu zakona, ali mi smatramo da smo matièni«, rekao je Pešiæ. Odbor za budžet, ekonomiju i finansije predložio je ranije poslanicima da usvoje Vladin Predlog zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima, udvostruèivši prvobitno predviðeni iznos minimalnog kapitala za njihovo osnivanje na 250 hiljada EUR, dok je rok za usvajanje potrebnih podzakonskih akata produžen sa èetiri na šest mjeseci. Predlog ovog zakona je u skupštinskoj proceduri veæ godinu i usaglašen je sa evropskim standardima. Predviða da država ne garantuje za uspjeh penzijskih fondova u koje graðani dobrovoljno ulažu, veæ se oni nakon odreðenog period od lošeg upravljanja njim mogu zaštiti napuštanjem jednog i prelaskom u neki od efikasnijih. Rad dobrovoljnih penzijskih fondova nadziraæe Komisija za hartije od vrijednosti (KHOV). Poslanici Srpske liste smatraju da je KHOV »pomalo samostalna« i pitaju zašto otvoreni dobrovoljni penzijski fond mora imati najmanje »baš 200 èlanova«. Oni predlažu da se briše odredba da je društvo za upravljanje doborovoljnim penzijskim fondovima dužno da radi u korist svojih interesa, jer predstavlja besmislicu, kao i da se precizira koji su njihovi izvještaji periodièni. Poslanik Radoje Žugiæ objasnio je da su oèekivani pozitivni efekti zakona nova akumulacija, investicije, razvoj, zaposlenost, veæi broj onih koji plaæaju doprinose i bolja likvidnost postojeæeg državnog penzijskog fonda. (kraj) anf/kmh