Beè, (MINA-BUSINESS) - Pokretaèi rasta u centralnoj i istoènoj Evropi još su na mjestu, ali regija u narednoj deceniji mora odbaciti klasièno nadoknaðivanje zaostatka imitiranjem i prihvatiti sistem zasnovan na znanju sa veæom dodatnom vrijednošæu i raznovrsnijim izvozom, ocijenila je Erste grupa. U izvještaju Erste grupe, objavljenom danas pod naslovom Konvergencija 2.0 (Convergence 2.0), navedeno je da je centralna i istoèna Evropa od pada komunizma postala tipièan primjer ekonomske konvergencije kroz evropske integracije. »Meðutim, finansijska kriza je uzrokovala zastoj tog procesa«, ocijenjeno je u izvještaju èiji je zakljuèak da su pokretaèi rasta i dalje na svom mjestu, ali da æe centralna i istoèna Evropa u narednoj deceniji morati da napravi otklon od klasiènog nadoknaðivanja zaostatka uz pomoæ imitiranja i da se pomakne ka sistemu zasnovanom na znanju s veæom dodatnom vrijednošæu i raznovrsnijim izvozom. Sama troškovna konkurentnost nije, kako se dodaje, dovoljna u trenutku kada se zemlje približavaju tehnološkoj granici. »Zemlje centralne i jugoistoène Evrope moraæe da poveæaju produktivnost kapitala i rada sopstvenim sredstvima, što ulaganja u obrazovanje i istraživanje i razvoj èini kljuènima«, objašnjava glavni analitièar u sektoru makroistraživanja za centralnu i jugoistoènu Evropu, Birgit Niessner. Èeška, Slovaèka i Poljska su predvodnice kad je rijeè o konkurentnosti i znanju u uzorku zemalja centralne i jugoistoène Evrope, koji su analitièari Erste grupe uzeli, dok Maðarska zaostaje. Rumunija i Srbija su na tom putu, ali još imaju prostora za efikasnije iskorišæavanje rezervi prije nego što postanu inovativne ekonomije. Hrvatska mora postati konkurentnija kako bi saèuvala svoj relativno visok nivo dohotka, dok Turska tek treba da uèini korak prema ekonomiji znanja. Visok nivo direktnih stranih ulaganja stabilan, izvoz i dalje jak, ali CEE, kako smatraju u Erste grupi, mora da se odmakne od niskih troškova kao glavne prednosti. “Zemlje centralne i jugoistoène Evrope iskoristile su reintegraciju Evrope za postizanje sopstvene ekonomske koristi, a strani ulagaèi su otkrili region kao mjesto za ulaganja. Zemlje regiona su do sada iskorišæavale svoju relativnu troškovnu prednost za modernizaciju svojih industrija uz pomoæ stranih tehnologija«, navodi se u izvještaju. Stanje ukupnih stranih ulaganja i visok udio izvoza u bruto domaæem proizvodu (BDP), kako se dodaje, svjedoèe o tome i uspješno su preživjeli finansijsku krizu. Krizna godina 2008. oznaèila je prekretnicu u akumulaciji direktnih stranih ulaganja, ali ona su se do 2011. stabilizovala u svim zemljama. Maðarska ima najnegativniji trend kad je rijeè o direktnim stranim ulaganjima, koja su u toj zemlji tokom posljednje dvije godine pala s najviše taèke od 75 odsto udjela u BDP-u u 2009. godini za više od deset procentnih poena. »Na kraju, ali ne i najmanje važno, izvoz je još jedna posebnost rasta u centralnoj i istoènoj Evropi. Analizom udjela izvoza u BDP-u uoèavaju se razlike unutar regiona centralne i istoène Evrope«, navode analitièari Erste grupe. Zemlje regiona CEE-3, koje su poèinjale s visokim nivoima, uspjele su da u kriznim godinama poveæaju svoje udjele izvoza. Poljska, Hrvatska i Rumunija su u sredini, djelimièno zbog velièine tržišta jer veæe zemlje obièno manje izvoze, ali takoðe i zbog nekonkurentnih struktura. Meðutim, njihovi rezultati su i dalje bolji od rezultata zemalja južne Evrope. Evropske integracije su bile uspješne i odigrale su veoma važnu ulogu u hvatanju privrednog koraka regiona centralne i istoène Evrope. Sad se postavlja pitanje kako reformisati integracioni model rasta. „Da se poslužimo terminologijom Svjetskog ekonomskog foruma (WEF), izazov je preæi sa efikasnosti kao pokretaèa konkurentnosti na inovaciju. Kljuè daljeg sustizanja biæe u zamjenjivanju uvoza znanja inovativnim i novim proizvodima stvorenim u zemljama centralne i istoène Evrope. Konkurentnost, visoko i više obrazovanje visokog kvaliteta i dostupnost finansiranja fondovima riziènog kapitala dobiæe na važnosti“, kazao je Niessner. Nivo visokog i višeg obrazovanja u zemljama centralne i istoène Evrope prilièno je raznolik, ali u veæini zemalja se vrti oko 20 odsto stanovništva u dobu izmeðu 30 i 34 godine, što znaèi da je daleko od ciljanog nivoa Evropske unije od 40 odsto i nivoa potrebnog za radnu snagu u visoko inovativnim sektorima. CEE je znatno industrijalizovanija od eurozone, 30 odsto prema 19 odsto, ali još treba da nadoknadi zaostatak u konkurentnosti. U ekonomijama centralne i istoène Evrope dominira sekundarni sektor. Udio industrije u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti vrti se oko 30 odsto, dok je udio industrijskog sektora u BDP-u eurozone svega 19 odsto. »Kad govorimo o ukupnoj konkurentnosti, zemlje centralne i istoène Evrope analizirane u ovom izvještaju uglavnom su negdje oko vrijednosti 4 na ljestvici od 1 do 7. Èeška je tako na 39. mjestu, a Srbija na 95. mjestu u konkurenciji od 144 zemlje«, navodi se u izvještaju. Neke od zapadnoevropskih zemalja su oèigledno bolje rangirane, što Ersteove analitièare navodi na zakljuèak da je pred centralnom i istoènom Evropom još dug put kad je rijeè o širem konceptu konkurentnosti. Analitièari Erste grupe navode da je sljedeæa decenija centralnoj i jugoistoènoj Evropi prilika da se ubaci u visokotehnološku ligu. »Pitanje je koliko je vremena ostalo ekonomijama centralne i istoène Evrope da nadoknade zaostatak u produktivnosti, koja zajedno s dugoroènim razvojem radne snage odreðuje potencijalnu proizvodnju ekonomije. Posljednju vrijednost odreðuje najviši nivo BDP-a koji je moguæe održati u dužem vremenskom periodu, a ona nudi pogled na ekonomiju koji nije u zavisnosti od ekonomskog ciklusa«, kažu analitièari Erste grupe. Stvarne i potencijalne stope rasta proizvodnje, kao podsjeæaju, pale su u veæini evropskih zemalja u periodu finansijske krize, dok su Portugalija, Grèka, Italija i Irska èak imale negativne stope potencijalnog rasta proizvodnje u prosjeku od 2009. do prošle godine. Predviða se da æe se stope rasta potencijalne proizvodnje u zemljama centralne i istoène Evrope, sa izuzetkom Maðarske, oporaviti tokom ove i naredne i dostiæi više nivoe. To znaèi da æe u kratkoroènom i srednjoroènom periodu zemlje centralne i istoène Evrope ponovo krenuti putem nadoknaðivanja zaostataka za tehnološkom granicom. »Meðutim èim premoste jaz u tehnologijama i ljudskom kapitalu, rast æe se usporiti i pomenuti deficiti u domaæoj inovaciji æe postati relevantni“, zakljuèuje autor izvještaja. Endogeni izvori produktivnosti takoðe bi mogli dobiti na važnosti buduæi da bi podsticaji koji dolaze od direktnih stranih ulaganja i izvoza u godinama koje dolaze mogli biti ogranièeni ukoliko se kriza nastavi. Kako se navodi, CEE-4 æe zadržati prednost pred zapadnom Evropom kad je rijeè o rastu do 2050. »Generalno, centralna i istoèna Evropa se suoèava s izazovom prelaska s uvezenog porasta produktivnosti na endogene izvore inovacija kao pokretaèe rasta«, ocijenili su u Erste grupi. Analitièari procjenjuju da æe èak i u vrlo dugoroènom periodu potencijalni rast proizvodnje uglavnom biti pokretan dobicima koje nosi produktivnost, buduæi da se samo rijetke evropske zemlje mogu osloniti na pozitivnu demografsku dinamiku, kao što je to sluèaj s Turskom. Prema prognozama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), zemlje centralne i istoène Evrope neæe moæi preteæi zemlje koje ne pripadaju OECD-u, poput Indije i Kine, kad je rijeè o rastu potencijalne proizvodnje, što je posljedica veæ viših nivoa ekonomskog razvoja. Meðutim, Èeška, Maðarska, Slovaèka, Poljska i Turska æe nastaviti da nadmašuju zapadne kolege do 2050. (kraj) bvm