Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Odbor za ekonomiju, finansije i budžet podržao je danas Predlog zakona o završnom raèunu budžeta za prošlu godinu, uz poruku veæine njegovih èlanova da se posebna pažnja u narednom periodu posveti dugovima i finansijskoj situaciji u lokalnim samoupravama. Predsjednik Odbora i poslanik Socijalistièke narodne partije (SNP), Aleksandar Damjanoviæ, rekao je da je dug opština zabrinjavajuæi i da bi država trebalo da ga preuzme i na taj naèin anulira, ali uz kasniju strožiju kontrolu. "Tako bi se dug doveo na nulu. Ovo æe ovako vjeèno da traje. Opštine ne mogu da dišu. Stanje je neizdrživo", ocijenio je Damjanoviæ. Ministar finansija, Radoje Žugiæ, saopštio je da su u Ministarstvu u prošloj godini radili na smanjivanju troškova u preduzeæima u kojima je Vlada veæinski vlasnik, kao i u lokalnim samoupravama koje su važan segment ukupne fiskalne potrošnje. "Tokom naredne sedmice imaæemo sastanak sa predstavnicima opština koje su u visokom stepenu fiskalne discipline i održivosti, kao i onih koje imaju neureðen sistem svojih javnih finansija, tako da æemo oèigledno morati da radimo dodatno na konsolidaciji", rekao je Žugiæ. Odbor je osim o Predlogu zakona o završnom raèunu budžeta za prošlu godinu sa izvještajem Državne revizorske institucije (DRI) raspravljao i o Godišnjem izvještaju o obavljenim revizijama i aktivnostima DRI u periodu od oktobra prošle do istog mjeseca ove godine. DRI je, kada je u pitanju Predlog zakona o Završnom raèunu budžeta za prošlu godinu, dala pozitivno mišljenje za raèunsku taènosti i uslovno na reviziju usklaðenosti, jer postoje odreðene neusaglašenosti faktièkog stanja sa projektovanim u Zakonu o budžetu za prošlu godinu. Žugiæ je rekao da su dobili pozitivan stav DRI, sa skretanjem pažnje na neke taèke. “Završni raèun budžeta za prošlu godinu je temeljen na fiskalnoj politici koja je prije svega bila usmjerena na konsolidovanje javnih finansija, smanjivanje fiskalnih rizika i nastavak unaprijeðenja javnih finansija sa regulativom i praksom Evropske unije (EU)”, kazao je Žugiæ. On je naveo da je Ministarstvo sprovodilo odreðene mjere koje nijesu u velikoj mjeri popularne i da su imali visok stepen razumijevanja za one kategorije stanovništva koji imaju najveæi stepen ranjivosti sa stanovišta materijalnih moguænosti za egzistenciju. “U javnoj potrošnji smo preduzimali niz mjera koje se tièu štednje. Nastojali smo da smanjimo izdatke koji se odnose na uslovno reèeno dvostruki kolosjek u isplatama zarada i naknadama za rad u radnim tijelima, savjetima i u tome djelimièno uspjeli”, kazao je Žugiæ. On se nada da æe se taj proces završiti vjerovatno do kraja godine, a najkasnije u prvom kvartalu naredne, kada se oèekuje donošenje zakona o zaradama u javnom sektoru. “Možda je zakon odgovor na to da kolaè koji imamo dijelimo na pravedan naèin i da zarade u javnom sektoru zavise prije svega od objektivnih, a ne subjektivnih okolnosti i da budu plod samo jedne politike i jednog kolosjeka”, rekao je Žugiæ. On oèekuje da æe taj predlog zakona vrlo brzo biti upuæen prema Vladi i parlamentu i da æe onda doæi do potpunije racionalizacije i veæeg stepena ureðenosti tog, kako je naveo, važnog segmenta javne potrošnje. "Radili smo na javnom i na poreskom dugu i unaprijedili trasparentnost. U prošloj godini smo ostvarili veæi nivo javnih prihoda u odnosu na plan i u odnosu na 2012. i èitam jutros da smo kritikovani, da je Ministarstvo nenamjenski trošilo sredstva odnosno višak prihoda koji je naplatilo, a nije uradilo ništa na socijalnim davanjima”, rekao je Žugiæ. On je dodao da je Vlada mogla da ne plati dospjele garancije ili sudska izvršenja i time uvede državu u bankrot i da onda svi budu socijalne kategorije. “Nama je zakonska obaveza i odgovornost da takve obaveze koje nijesu planirane ispunimo kako bismo lijeèili ranjivosti tog dijela javne potrošnje”, kazao je Žugiæ. Vlada je, kako je naveo, u prošloj godini, ispunjavala uredno sve obaveze po osnovu visokih izdataka za penzije, s obzirom na to da prihodi od doprinosa ne obezbjeðuju zaokruživanje tog najveæeg i najvažnijeg segmenta javne potrošnje. “Prihodi su poraslii u dijelu poreza, akciza, doprinosa, ali su smanjeni po osnovu taksi. Potrošnja je porasla dominantno iz razloga što smo imali neplanirane izdatke za dospjele garancije i sudska izvršenja koji nijesu mogli biti predviðeni u samom Zakonu o budžetu”, rekao je Žugiæ. On je precizirao da bi deficit za prošlu godinu, kada bi se iskljuèili vanredni rashodi, iznosio 2,1 odsto. “Meðutim sa plaæenim garancijama i sudskim rješenjima naš deficit je dostigao nivo od oko 6,5 odsto”, rekao je Žugiæ. On je konstatovao da je Vlada fiskalnu godinu u prošloj godini završila relativno uspješno i da je sa primjenom mjera konsolidacije, suzbijanjem zone sive ekonomije, ostvarila dobar makroekonomski parametar koji se odnosi na nivo ekonomskog rasta i koji je prošle godine iznosi 3,3 odsto. Èlan Senata DRI, Dragiša Pešiæ, rekao je, obrazlažuæi Godišnji izvještaj o obavljenim revizijama i aktivnostima DRI, da ta institucija osim revizije Završnog raèuna budžeta radi i reviziju drugih subjekata koji troše budžetska sredstva. “Pored ovog izvještaja o reviziji Završnog raèuna budžeta uradili smo i 15 pojedinaènih revizija. Da bi obavili reviziju Završnog raèuna budžeta mi obavimo manje više jedan veliki broj subjekata èije poslovanje u suštini èini završni raèun budžeta ili u velikom procentu èini ukupno potrošena sredstva javne potrošnje”, objasnio je Pešiæ. Kada je u pitanju revizija Završnog raèuna budžeta, Pešiæ je saopštio da su revidirali 22 potrošaèke jedinice, ali da one nijesu ušle u pojedinaène revizije nego su ušle kao jedna i to revizija Završnog raèuna budžeta. “U okviru ovih 15 pojedinaènih revizija dali smo 231 preporuku”, kazao je Pešiæ. Damjanoviæ je saopštio da je deficit u prošloj godini iznosio nešto preko 200 miliona EUR odnosno oko 6,5 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), a da je bio planiran niže. “Pada u oèi i da više dajemo za otplate kamata, nego što ulažemo u kapitalni budžet odnosno projekte”, rekao je Damjanoviæ. On je rekao i da su znaèajna sredstva utrošena na sudska izvršenja. “Depoziti države na kraju prošle godine bili su na nivou jedne vile na primorju”, rekao je Damjanoviæ. On je posebno pomenuo izvještaj DRI o reviziji Završnog raèuna budžeta Prijestonice Cetinje, u kojem je dato 38 preporuka. Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Damir Šehoviæ, saopštio je da je taj izvještaj krajnje alarmantan. On je predložio da DRI u planu revizija za narednu godinu uvrsti i Glavni grad. Šehoviæ je, komentarišuæi Predlog zakona o završnom raèunu budžeta za prošlu godinu, rekao da on ne sadrži materijalno znaèajne greške kod iskazivanja rezultata. “Pozitivno je to što je u prošloj godini ostvaren realni rast od 3,5 odsto, koji je, moramo priznati, veæi od rasta u EU i zemalja regiona”, rekao je Šehoviæ. Državni dug, kako je naveo, na nivou je od 58 odsto BDP-a, ali, kako je ocijenio, nije problem u nivou veæ u dinamici javnog duga. “Da li je stanje alarmantno i da li nam prijeti dužnièko ropstvo, apsolutno ne”, rekao je Šehoviæ. On je ocijenio pozitivnim veæu naplatu poreskih prihoda. Poslanik Pozitivne Crne Gore, Goran Tuponja, konstatovao je da dug raste velikom brzinom. Poslanik Mladen Bojaniæ je ocijenio da cifre iz završnog raèuna budžeta za prošlu godinu nijesu ohrabrujuæe i da državni dug raste, što, kako je naveo, postaje trend, a ne sluèajnost. “Trgovinski deficit raste, a pada pokrivenost uvoza izvozom. Teret krize se opet svaljuje na one koji to najmanje mogu da izdrže”, zakljuèio je Bojaniæ. (kraj) jlb/bvm