Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Skupštinski Odbor za privredu, finasije i zaštitu životne sredine predložio je veèeras parlamentu da usvoji Predlog zakona o budžetu za narednu godinu. Za Predlog je glasalo pet poslanika vladajuæih Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP), dok su protiv bili predstavnici opozicionih Socijalistièke narodne (SNP) i Srpske narodne stranke (SNS). Poslanici crnogorske Skupštine trebalo bi o Predlogu budžeta da raspravljaju na zasijedanju koje æe biti nastavljeno sjutra. Veæi dio rasprave o tom Predlogu na sjednici Odbora obilježila je rasprava o planiranim iznosima za rentiranje obekata koje koristi Vlada. Predstavnici opozicije pitali su koliko poreski obveznici izdvajaju za rentiranje zgrade Vlade i koliko za od tog novca dobija DPS. Èlan odbora iz SNS-a Andrija Mandiæ tvrdi da DPS godišnje od Vlade za rentiranje zgrade dobija cijeli taj iznos od 1,25 miliona EUR. Poslanik Narodne strane (NS) Predrag Popoviæ zatražio je od predstavnika Ministarstva finasija da mu saopšte na osnovu kojeg ugovora i oglasa je DPS iznajmila Vladi prostor. Pomoænik ministra finasija Milan Daboviæ saopštio je da nije taèno da Vlada godišnje plaæa 1,25 miliona EUR za zakup zgrade Vlade, objašnjavajuæi da se najveæi dio novca planiranog za rentiranje, odnosi na zakup objekata Poreske i Uprave Carina u crnogorskim gradovima. On je dodao da prilikom definisanja budžeta Ministarstvo nema uvid u ugovore koje njegovi korisnici slapaju za te namjene. Mandiæ je ocijenio da Predlog budžeta nije dobar i da se njime zadovoljavaju potrebe vladajuæe koalicije kako bi saèuvala vlast. Prema njegovim rijeèima, neprihvatljivo je da se za ishranu djece u predškolskim ustanovama izdvoji 505 hiljada EUR, a da opravak jahte Primorka poreske obveznike košta 354 hiljade. »Predlogom se dodatno optereæuju preduzetnici raznim nametima, i graðani plaæajuæi porez na dodatu vrijednost«, rekao je Mandiæ. On tvrdi da Vlada predlogom nije ponudila neka nova rješenja, dodajuæi da je SNS odustala od podnošenja 150 amandmana na Predlog zakona, ali da æe dio njih biti ipak dostavljen na plenarnoj raspravi. Daboviæ je odbacio optužbe da nije napravljen pomak u planiranju budžeta, dodajuæi da je predviðeni deficit manji, kao i da se budžetom uspostavlja bolji odnos izmeðu razvojnog i socijalnog dijela u odnosu na ranije godine. Prihvaæen je predlog Državne ravizorske institucije da se dio novca, oko 30 hiljada, sa kojim treba da raspolaže ta institucija prerasporedi na drugaèiji, što je Vlada prihvatila. Poslanik SNP Dragiša Pešiæ saopštio je da ta partija neæe uèetvovati u raspravama o svim predlozima Ministarstva finansija dok Skupština ne razmotri interepelaciju o voðenju ekonomske i fiskalne politike, koju je ta partija podnijela. »To je odnos prema ministru finasija, državnom èinoviku koji sa nipodaštavanjem odnosi prema opoziciji i SNP-u«, kazao je Pešiæ. Budžet za narednu godinu planiran je na 518,6 miliona EUR, oko tri odsto više nego ovogodišnji. Neto iznos budžeta, raspoloživ za potrošnju biæe, 422,44 miliona, a planirani deficit 30,02 miliona EUR. Bruto društveni proizvod (BDP) za narednu godinu planiran je na 1,759 milijardi EUR, sedam odsto više nego ove, nominalno, a realno 4,5 odsto. Deficit umanjen za staru deviznu štednju uèestvovaæe u BDP-u sa 1,21 odsto, dok je ove godine taj procenat iznosio 1,66. Odbor je takoðe predložio i usvajanje predloga zakona o finasijskom lizingu i preuzimanju akcionarskih društava. To skupštinsko tijelo predložilo je tri amamndmana na predlog zakona o finasijskom lizungu koje je Vlada prihvatila, a uslijedili su zbog njegovog usaglašavanja sa izmjenama i dopunama zakona o porezu na dodatu vrijednost, o kojima poslanici trebaju da raspravljaju sjutra. Vlada smatra da æe se Predlogom zakona o finansijskom lizingu poveæati pravna sigurnost u izbjegavanju pokretanja parniènog postupka, kao i svih njegovih negativnih posljedica, naroèito sa aspekta trajanja i visokih troškova za stranke. Izbjegavanje parniènog postupka, omoguæiæe odredba zakona prema kojoj na osnovu punovažno zakljuèenog ugovora o finansijskom lizingu njegov davalac može nadležnom sudu dostaviti predlog za izvršenje. Uz to, predloženo je da podaci iz registracije ugovora o finansijskom lizingu budu dostupni treæim licima, koja se kasnije ne mogu pozivati na okolnost da im oni nijesu bili poznati, što, kako tvrde u Ministarstvu finansija, obezbjeðuje pravnu sigurnost. Davalac lizinga je, prema Predlogu, obavezan da zahtjev za upis podataka iz ugovora dostavi nadležnima najkasnije tri dana od onog u kojem je zakljuèen. Ako to ne uèini biæe kažnjen plaæanjem 100 do 200 minimalnih zarada u Crnoj Gori. Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava u Vladi smatraju jednim od kljuènih elemenata ekonomskih reformi u Crnoj Gori. Osnovni cilj Zakona o preuzimanju je definisanje uslova i postupaka kojima oni sa više od 40 odsto akcija sa pravom glasa moraju objaviti ponude za preuzimanje ostalih, u cilju zaštite interesa akcionara i samih investitora. Ostalim akcionarima se tako pruža moguænost prodaje preostalih akcija pod odreðenim, za sve jednakim uslovima, onda kada oni više ne žele da budu dionièari društva koje je predmet preuzimanja. Zakon æe, oèekuju u Ministarstvu, omoguæiti svim akcionarima da pod jednakim uslovima prodaju svoje akcije, a na njima je da iskoriste tu moguænost. Objavljivanje ponude, kako se dodaje, omoguæiæe da sa njom budu upoznati svi kojima je preuzimanje bitno ili se bave djelatnošæu u vezi sa trgovinom akcijama. Odbor je raspravu o predlogu zakona o zaradama i drugim primanjima poslanika i funkcionera odložio dok ne bude dostavljeno mišljenje Vlade. Predlagaè tog zakona je Narodna stranka, a njen predsjednik Predrag Popoviæ je saopštio da je on indentièan sa tekstom koji je Vlada nedavno povukla iz skupštinske preocedure. On se nije složio sa predlogom o odlaganju rasprave tvrdeæi da æe, ukoliko tako bude odluèeno, morati kasnije da se raspravlja i o budžetu za narednu godinu, jer æe on imati direktan uticaj. “Biæe zanimljivo kakvo æe mišljenje dati Vlada, jer je ona nedavno ocijenila da je ovaj zakon usklaðen sa svim meðunarodnim propisima”, kazao je Popoviæ. Daboviæ je kazao da je Vlada spremna da prihvati Predlog zakona ukoliko bi se u njegovim završnim i prelaznim odredbama unijelo da se on primjenjuje od 1. januara 2007. godine, što predlagaè nije prihvatio. Protiv predloga zakona bila je i Mandiæ koji je kazao da ta partija smatra da ne treba poveæavati plate poslanicinma kada su graðani sve siromašniji. Poslanik DPS-a Husnija Šaboviæ rekao je da nema ništa protiv Predloga zakona o zaradama, ali da æe konaèan stav dati nakon konsultacija u poslanièkom klubu. (kraj) nus/kmh