Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Izgradnja autoputa Bar-Boljare poveæaæe nivo crnogorskog javnog duga zbog èega Vlada mora odmah da pripremi mjere protivteže kako bi ogranièila rizike, saopštio je šef tima Meðunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Crnu Goru, Alaisdair Scott. On je, nakon redovne godišnje misije MMF-a, saopštio da bi crnogorski nadležni organi trebalo da poènu da prave planove za nepredviðene okolnosti ukoliko bude poteškoæa kada je u pitanju pristup tržištu ili se smanji rast, kako bi se moglo intervenisati na potrošnju vezano za autoput. "Crna Gora veæ i sada ima velike potrebe za finansiranjem. Treba refinansirati odreðene dugove i potrebno je takoðe novo zaduživanje za dodatne aktivnosti. Projekat autoputa æe poveæati nivo duga", rekao je Scott na konferenciji za novinare. Na pitanje novinara da li bi, s obzirom na to da je upoznat sa stanjem javnih finansija Crne Gore, sada potpisao projekat izgradnje autoputa, Scott je odgovorio da na svu sreæu ne mora da odgovori na to pitanje. Ministar finansija Radoje Žugiæ rekao je da je nesporno da æe kroz projekat izgradnje dionice autoputa Bar-Boljare, od Smokovca do Meteševa, doæi do poveæanja javnog duga. “To je upravo onaj elemenat koji je dat i u Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti koji ne limitira kreiranje veæeg deficita ako je u pitanju doominatno razvojni projekat”, objasnio je Žugiæ. Prema njegovim rijeèima, država poveæava fiksni kapital gradnjom te dionice što, kako je ocijenio, svakako vrijedi tog novca. "Ekonomski benefiti u odnosu na ukupna ulaganja su nesporni. Finansijska isplativnost projekta nije potpuna. Ne vidim da je to poseban teret za javne finansije, ako u buduæem periodu budemo odgovorni prema javnom novcu i dobro se organizovali", kazao je Žugiæ dodajuæi da æe ovo biti isplativ projekat i neæe predstavljati poseban teret po održivost javnih finansija. Predstavnici MMF-a su konstatovali da je Crna Gora mala ekonomija i da u velikoj mjeri zavisi od spoljne potražnje i od spoljnjeg finansiranja. “Njoj takoðe nedostaje monetarna politika u smislu da nema valutnih instrumenata kojima bi se oduprla tim eksternim šokovima. Kada je u pitanju fiskalna politika zabrinuti smo zbog poveæanja duga, koji se udvostruèio od nezavisnosti Crne Gore. Prije pet godina bio je 38 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), a sada je 58 odsto BDP-a”, kazao je Scott. Kada je u pitanju finansijski sektor, Scott je saopštio da je rast kredita slab, a kamatne stope visoke. “Dijelimo zabrinutost Centralne banke (CBCG) da to nije dobra situacija. Tako da je dobro da prije nego odluèite šta æete uraditi po tom pitanju, da se analiziraju uzroci”, rekao je Scott. On je ocijenio i da Zakon o dobrovoljnom restrukturiranju tretira nekvalitetne kredite ozbiljno i na vrlo primjeren naèin. Kada su u pitanju strukturne politike, Scott se osvrnuo na tržište rada, ocijenivši da je potrebno da u Crnoj Gori više ljudi radi. “Nezaposlenost je vrlo visoka. Smanjenje stope nezaposlenosti bi dovelo do toga da se snažno pojaèaju potencijalne stope rasta. To je od presudnog znaèaja da se obezbijedi održivost sistema socijalne zaštite i penzionog sistema”, smatra Scott. On je rekao da tu postoje dvije važne oblasti na koje je potrebno da se stavi fokus. Prva je, kako je objasnio, da mora da postoji veæi nivo fleksibilnosti po pitanju zarada. "Nivo zarada koji se odreðuje na nacionalnom nivou može biti ogranièavajuæi faktor za malu firmu koja tek poèinje da radi. Ali te male firme koje tek poèinju da rade je ono što je potrebno zemlji da bi se poveæao rast i da bi bio diverzifikovan”, objasnio je Scott. On smatra i da je potrebno smanjiti rizike kod zapošljavanja. U MMF-u su zabrinuti da postoji odreðena vrsta dualnosti na tržištu rada. "S jedne strane postoje oni ako ih možemo nazvati insajderi kojima su uvijek na raspolaganju ugovori na neodreðeno vrijeme, dok s druge strane postoje oni koji su manje privilegovani kao što su mladi ljudi, dugovroèno nezapsoleni ili sa manjim stepenom vještina, koji su uvijek na ugovorima na odreðeno koji se stalno obnavljaju iz mjeseca u mjesec", kazao je Scott. Komentarišuæi mjere protivteže koje su predložili Vladi, Scott je rekao da su u MMF-u vidjeli Nacrt budžeta Crne Gore za narednu godinu i da stoje na raspolaganju da daju konkretne savjete u pogledu tih mjera, kada ti planovi postanu izvjesni. “Bilo bi preuranjeno da pominjemo bilo kakve konkretne brojke. Bilo bi moguæe da se poveæaju dodatno prihodi kroz odreðene poreske mjere. Vidimo da je takva mjera samo kratkoroèna i ono što mislimo da je potrebno su fundamentalne reforme na rashodnoj strani”, kazao je Scott. Na pitanje da li su Vladi predlagali poveæanje poreskih stopa, Scott je rekao da iz MMF-a nijesu predložili konkretne cifre. “Mi bi prefirirali da se to uradi kroz rashodne mjere”, precizirao je Scott. Žugiæ je ocijenio da Crna Gora jeste mala otvorena ekonomija koja ima pasivnu monetarnu politiku i nedovoljan broj i nedovoljnu snagu monetarnih instrumenata. “Svjesni smo i potencijalnih rizika odnosno da imamo zabrinjavajuæi nivo ali i dinamiku javnog duga. Znaèajno smo smanjili deficit budžeta i snažno iskoraèili u dijelu poveæane napalte javnih prihoda”, rekao je Žugiæ. On je kazao da je Vlada uradila mnogo na snaženju regulative kada je u pitanju fiskalni okvir. “U okviru budžetske politike kljuèni fokus stavljamo na fiskalnoj konsolidaciji kako prihodne tako i rashodne strane, kao i na konsolidaciju nivoa javnog duga. Nama dospijevaju veliki iznosi ranije preuzetih kredita, ali troškovi finansiranja se smanjuju iz mjeseca u mjeseca”, saopštio je Žugiæ. Prema njegovim rijeèima, fiskalnu politiku koja je pripremljena i kojom bi trebalo da se osnaži konkurentnost, ovih dana razmatraæe Vlada. “To je ta protivteža o kojoj je Scott govorio, da æemo imati novi dug za autoput i da æemo nastojati da osim onoga što je predlog MMF-a, a to je potencijalna izrada plana, da imamo i druge elemente ostvarenja novih prihoda koji neæemo ugroziti dinamiku ekonomskog rasta, konkurentnost ekonomije, a još manje životni standard graðana”, smatra Žugiæ. Prema njegovim rijeèima, Crna Gora je u prošloj godini ostvarila visoku stopu rasta od 3,3 odsto. “U ovoj godini imali smo dvije projekcije. Jednu optimistièku i drugi scenario potencijalno nižeg rasta. Nažalost ostvaruje se ovaj drugi scenario ali iz nekoliko razloga, prije svega eksternih”, kazao je Žugiæ. On je ubijeðen da æe Crna Gora u narednom periodu imati znaèajno jaèu ekonomiju i da æe kroz turizam, energetiku, proizvodnju hrane i metalopreradu dati snažne podsticaje u funkciji brže i adekvatnije valorizacije resursa kojima je država bogata. Žugiæ je kazao da Vlada priprema fiskalnu strategiju koja æe biti odgovor na potencijalne ranjivosti. “Mislim da æemo donošenjem te nove politike imati održivije javne finansije i imati prostora za treæi elemenat fiskalne konsolidacije, a to je konsolidacija javnog duga”, rekao je Žugiæ. Guverner CBCG, Milojica Dakiæ, saopštio je da su predstavnike MMF-a upoznali sa tim da u Crnoj Gori postoji zdrav bankarski sistem i da konstantno u ovoj godini postoji rast aktive, depozita i kapitala. “Likvidnost i solventnost su na visokom nivou. Ostvaren je pozitivan finansijski rezultata u bankarskom sektoru, ali kreditna aktivnost nije na zadovoljavajuæem nivou. Problemi u crnogorskom bankarskom sektoru su visok nivo nekvalitetnih kredita i visok nivo kamatnih stopa”, naveo je Dakiæ. Prema njegovim rijeèima, pitanje nekvalitetnih kredita se može riješiti kroz primjenu zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju. “On je ušao u skupštinsku proceduru i za oèekivati je da æemo do kraja godine imati taj zakon”, rekao je Dakiæ. On je ocijenio da su kamatne stope, posebno aktivne, visoke, za razliku od pasivnih koje pokazuju tendenciju smanjenja. “U tom pravcu CBCG pokušava da traži odgovarajuæa rješenja, ali da se ne ugrozi kreditna aktivnost banaka”, zakljuèio je Dakiæ. (kraj) jlb/bvm