Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Montenegrobanka je u manje od dvije godine odobrila preko pedeset miliona EUR kredita, uglavnom srednjoroènih i dugoroènih, saopštio je njen direktor Ranko Nikoliæ. Ukupno stanje odobrenih kredita Montenegrobanke, kako je kazao, krajem prošle godine iznosilo je 47,9 miliona EUR, od toga za pravna lica 28,4 miliona, a za fizièka 17,6 miliona. "Krajem marta ove godine ukupno stanje odobrenih kredita iznosilo je 51,6 miliona EUR, od èega za pravna lica 30,9 miliona a fizièka 17,8 miliona. Razliku u oba sluèaju predstavljaju krediti drugim subjektima", rekao je Nikoliæ Vijestima. Prema njegovim rijeèima, glavni izvor novca za odobravanje ovih kredita predstavljaju pozajmice od Nove ljubljanske banke (NLB) koja je prije dvije godine kupila Montengrobanku. "Ukupno stanje obaveza prema bankama i finansijskih institucijama iznosilo je krajem prošle godine 33 miliona EUR, a 31. marta ove 34,5 miliona EUR", kazao je Nikoliæ. Kao primjer odobrenih kredita pravnim licima, on je naveo dugoroène kredite ugostiteljskim preduzeæima, za fabriku ljekova i stoène hrane, kao i drvno-preraðivaèki kombinat i izgradnju poslovnih i stambenih objekata za tržište. "Posebno bih istakao dugoroène kredite za sprovoðenje interventnih mjera za poboljšanje vodosnabdijevanja u primorskim opštinama i opštini Cetinje, gdje smo od ukupnog iznosa od preko šest miliona EUR, odobrili dva miliona", rekao je Nikoliæ. Na pitanje zašto je nerasporeðena dobit Montenegrobanke prošle godini, kao i u prethodnoj, iznosila osam miliona EUR i zašto nije rasporeðena u rezerve ili u dividende, Nikoliæ je odgovorio da je to raèunovodstveni pojam i u suštini predstavlja rezerve banke i time njen ukupan kapital. "Zbog pomalo neuobièajenih raèunovodstvenih propisa rasporeðivanje zadržane dobiti sa stanovišta važeèih raèunovodstvenih propisa u Crnoj Gori predstavlja poveæanje osnovnog kapitala, pa bi zbog toga trebalo emitovati nove akcije. Emitovanje akcija iziskuje prilièno visoke troškove posredovanja i upisa u registar, što bi u ovom trenutku za banku predstavljalo nepotrebne poslovne troškove", tvrdi Nikoliæ. On je dodao da æe zbog toga rasporeðivanje saèekati, bilo do emitovanja novog kapitala ili neke druge pogodne prilike, na primjer, spajanja Montenegro i Euromarket banke. Izvršni direktor Grupe za promjene Nebojša Medojeviæ je upozorio da strane poslovne banke nijesu dio realnog sektora, niti su u funkciji crnogorskog razvoja, kao i da one “isisavaju” ogroman novac iz Crne Gore. "Stranci iznose pare iz Crne Gore i kada je u pitanju Jugopetrol i Montenegrobanka, i to æe biti i u sluèaju KAP-a i Telekoma. Kada se novac odliva iz Crne Gore a ništa se ne radi na njenom razvoju, to nije direktna strana investicija", tvrdi Medojeviæ. NLB je prilikom ulaska na crnogorsko finansijsko tržište obeæala da æe u neredne tri godine investirati u Crnu Goru 30 miliona EUR. Njeni predstavnici tvrde da su veæ premašili plan i investirali oko 50 miliona EUR. Nikoliæ nije želio da odgovori na pitanje da li æe ova banka odobriti 20 miliona EUR postprivatizacionog kredita Kombinatu aluminijuma za rješavanje ekoloških problema. (kraj) bvm