Podgorica, (MINA) – Održivi razvoj ne poznaju administrativne i državne barijere i zato je pitanja u vezi s tim neophodno posmatrati u prekograniènom kontekstu, ocijenila je pomoænica ministra održivog razvoja i turizma, Ivana Vojinoviæ. „Pitanja održivog razvoija nas sve povezuju i predstavljaju zajednièki izazov rješavanja“ , kazala je ona na otvaranju konferencije Jaka zajednica – kljuè održivog razvoja. Taj projekat, od decembra prošle do 31. marta ove godine, sprovode nevladine organizacije Tera, Centar za demokratsku tarnzicij, Albanski centar za ljudska prava i opština Skadar. Rijeè je o prekogranièno projektu Crne Gore i Albanije koji se realizuje u okviru IPA kros border /Cross-Border/ programa te dvije zemlje, za period od 2007. do 2013. godine. „Održivi razvoj je jedna od najznaèajnijih paradigmi s kraja 20. i poèetkom 21. vijeka, i predstavlja sve znaèajniji politièki diskurs koji okupira najširu javnost“, rekla je Vojinoviæ. Prema njenim rijeèima, efekti održivog razvoja bazirani su na pretpostavci da je neophodno da sve zainteresovane strane daju i lièni i institucionalni doprinos u ostvarivanju njegovog koncepta. Zainteresovane strane su, kako navodi, nevladine organizacije (NVO), strukovna udruženja, poslovne asocijacije, donatori i graðani. „U tome leži srž ove tematike jer je njena snažna crta individualizacija i fokus na samog graðanina“, ocijenila je Vojinoviæ. Ona smatra da je za dugoroène rezeltate neophodno da doðe do meðusobnog sporazuma svih zainteresovanih strana i da se njihovi èesto konkurenti ciljevi i prioriteti izbalansiraju. „Neophodno je promovisati stalan dijalog relevantnih društvenih subjekata kako bi se prevazišli razlièiti razvojni izazovi i poboljšali ekonomski, socijalni i ekološki uslovi življenja“, kazala je Vojinoviæ. Prema njenim rijeèima, poseban akcenat u konceptpu održivog razvoja pripada lokalnim zajednicama, kao najbližem administrativnom nivou graðana. Vojinoviæ je upozorila da nema gotovog recepta za unaprjeðenje održivog razvoja na lokalnim nivoima, veæ da se mora uzeti u obzir niz èinjenica i uslova koji važe u odreðenoj zajednici.“Potrebno je uvažiti sve specifiènosti i pravila te zejednice da bi se koncept valjano usaglasio i da bi funkcionisao“. Participacija i partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora, Vojinoviæ definiše kao trougao saradnje, za koji navodi da je do sada imao najbolju prohodnost u razvijenim tržišnim privredama koje su uspješno radile na održivom razvoju. „U tom sluèaju pristup ovoj tematici ima daleko inovativnije i idalekosežnije ekonomske, socijalne i ekološke efekte u odnosu na neka individualna i èesto nesinhronizovana pojedinaèna djelovanja pojedinih aktera“, kazala je ona. Vojinoviæ je pozvala na dalju popularizaciju koncepta održivog razvoja. „Neophodno je podsticati održivo ponašanje svakog crnogorskog graðanjina. Ne samo Vlada i privatni i civilni sektor, veæ se moraju ohrabriti graðani, to jedini put da se ovaj koncept razvija u našem društvu“, zakljuèila je ona. Izvršni direktor CDT-a, Dragan Koprivica rekao je da je ideja projekta da se setom aktivnosti povežu ljudi i da ih se ukljuèi što više, kao i da se napravi analiza problema i ideja za rješenje. On je kazao da su u projektu uèestvovali studenti, predstavnici Univerziteta, lokalne samouprave, ministarstava, biznisa, medija i nevladinog sektora. Prema njegovim rijeèima, u projektu je uèestvovalo oko 60, a u širim efektima djelovanja oko dvije hiljade osoba. „Želimo da promovisemo ideju izmeðu dvije države, kvalitetniju raspodjelu bogatstva, solidarnost meðu generacijama i nacijama, ali i odgovornost koja je u našim društvima odavno zaboravljena kategorija“, kazao je Koprivica. On je podsjetio da su osnovni ciljevi projekta podsticanje šire javnosti da se aktivno ukljuèi u pitanja vezana za razvoj i zaštitu životne sredine, unaprjeðenje dijaloga sa donosiocima politièkih odluka i podsticanje grupa i èlanova zajednice da uèestvuju u javnim debatama i diskusijama vezano za pitanja održivog razvoja i životne sredine. (kraj) mib/isf