Podgorica, (MINA) – U Crnoj Gori postoji ogranièen napredak na polju zaštite ženskih prava, i nakon donošenja zakona o zaštiti od porodiènog nasilja, moraæe se voditi raèuna o efikasnom sprovoðenu tog zakona, poruèeno je danas sa okruglog stola o pravima žena u Crnoj Gori. Domaæin okruglog stola, šef Delegacije Evropske Unije (EU) u Crnoj Gori Leopold Maurer kazao je da u EU postoji dugoroèna obaveza promovisanja rodne ravnopravnosti, ne samo u državama èlanicama. »Strategija rodnog usmjeravanja pojaèana je konkretnim mjerama i projektima, kako bi se pružila podrška davanju veæih moguænosti ženama«, rekao je Maurer. On je kazao da ekpertski timovi razmatraju situaciju i provjeravaju koliko se odgovori na Upitnik poklapaju sa situacijom, i njihovo mišljenje æe biti objavljeno na jesen i biæe sljedeæi veoma važan korak za Crnu Goru. »U našem izvještaju o napretku za prošlu godinu smo primjetili da postoji ogranièen napredak vezano za zaštitu ženskih prava, ukljuèujuæi pitanja porodiènog nasilja i zaštite žrtava«, kazao je Maurer. Prema njegovim rijeèima, jasno je da je pitanje porodiènog nasilja i dalje problem koji se mora rješavati. »Stoga podstièemo Crnu Goru da usvoji zakon o zaštiti od porodiènog nasilja, i tada æe morati da se fokusira na efikasno sprovoðenje tog zakona i na jasnu podjelu odgovornosti meðu nadležnim organima za tu oblast«, naveo je Murer. Kako je kazao, u oblasti rodne ravnopravnosti ostvaren je neki napredak, naroèito kroz poèetak sprovoðenja Akcionog plana za rodnu ravnopravnost, ali žene i dalje nijesu dovoljno zastupljene u procesima donošenja odluka. On je kazao da je neophodno da se nastavi sa poboljšanjem zaštite od nasilja i zaštite rodne ravnopravnosti, naroèito na tržištu rada. »EU pomaže Crnoj Gori, mi smo u sklopu projekta evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava dali 60 hilajada EUR kako bi stekli jasnu sliku o tome koja postoji razlika u prihodima izmeðu žena i muškaraca, i taj projekat je poèeo«, rekao je Maurer. On je naveo da EU blisko prati stanje ženskih prava, ne samo u partnerskim državama širom svijeta. »Veæ u zemljama koje su potencijalni kandidati za èlanstvo u Uniji, poput Crne Gore«. Maurer je dodao da su ženska prava važan dio kopenhaških politièkih kriterijuma za èlanstvo u EU. »I ona su zaštiæena i navedena u novom Lisabonskom sporazumu i komisija se zato bavi ženskim pravima u godišnjim izvještajima o napretku država koje teže da budu èlanice Unije«, rekao je on. Ministar za evropske integracije Gordana Ðuroviæ ocijenila je da u procesu pridruživanju Uniji, državne institucije nastoje da odgovore izazovima i obavezama u dostizanju standarda rodne ravnopravnosti. Ðuroviæ je ukazala da u Parlamentu ima 11 odsto žena, odnosno devet od 81 poslanika. »Od ukupnog broja sudija, žena je 50 odsto, odnosno 128, dok je od ukupnog broja zaposlenih službenika i namještenika u sudovima, kojih je 1073, žena 68 odsto, ili 734«, kazala je Ðuroviæ. Kako je kazala, od 86 tužialaca u državnom tužilaštvu ima 54 žene. »U državnim organima, preko 50 odsto zaposlenih su žene. U Ministarstvu za evropske integracije 75 odsto su žene«, kazala je Ðuroviæ. Predsjednik skupštinskog Odbora za rodnu ravnopravnost Nada Drobnjak kazala je da je formalno pravna ravnopravnost na dobrom nivou. »Ali stvarna ravnopravnost koja se posmatra kroz uèinke i prakse pokazuje da imamo još puno da radimo i da ne možemo sjedjeti na lovorikama tih zakona koji su u principu dobri«, poruèila je Drobnjak. Ona je kazala da u Crnoj Gori treba pojaèati aktivnosti, i prije svega zaustaviti nasilje nad ženama. »Kako bi Crna Gora postala zemlja sa nultom stopom tolerancije prema nasilju u porodici, žena se mora ekonomski osnažiti i pomoæi preduzetnice, kao i napraviti baza podataka o njima«, poruèila je Drobnjak. Ona je dodala da su to prioritetne oblasti na kojima moraju svi zajedno raditi. Drobnjak je kazala da æe Odbor pratiti usvajanje zakona o izboru odbornika i poslanika, a rasprava o nacrtu je u Skupštini. »Podnijela sam zahtjev da se mora voditi raèuna da na listama bude uravnotežena i ravnopravna zastupljenost muškaraca i žena, i da ne smije iæi ispod treæine manje zastupljenog pola, žena u ovom trnutku, i da mora biti jasno definisan raspored na listama, da kasnija procedura ne bi smanjila taj broj«, poruèila je Drobnjak. Ljiljana Raièeviæ iz nevladine organizacije (NVO) Sigurna ženska kuæa smatra da je nacrt zakona o nasilju ima puno rupa, i da je prva verzija bila »jako loša«. »Taj nacrt je, takav kakav je, pravi revolucionarni akt koji æe da pomjeri rad policije, rad centara za socijalni rad, rad raznih ministarstava, a pogotovo tužioca i sudija«, rekla je Raièeviæ. Ona je ocjenila da država treba da prati implementaciju tog zakona. Izvršni direktor SOS telefona za žene i djecu žrtve nasilja u Podgorici Biljana Zekoviæ kazala je da je Evropska komisija (EK) tu da pomogne stvaranju demokratskog društva. »Važno je da predstavnici EK budu svjesni da nijesu u Crnoj Gori da bi pomogli Vladi da vlada, veæ da joj pomognu da stvori demokratsko društvo koje se ne može stvoriti bez jakog civilnog sektora«, kazala je Zekoviæ. Ona je navela da je, kada je nasilje u porodici u pitanju, nedostatak kapaciteta godinama bio problem. Zekoviæ smatra da bi vlada trebalo konkretno da kaže šta æe uradiit tokom 2010. godine, jer je, kako je dodala, i do sada bilo obeæanja. »Èinjenica da još u podruènim jedinicama u svega tri grada imamo osobe koje se bave nasiljem u porodici i pružaju zaštitu govori dovoljno jasno. Nakon zakona problem æe biti kapaciteti, i moja je preporuka da se moramo time pozabaviti. Imaæemo zakon, a ljudi neæe znati kako da ga sprovode«, zakljuèila je Zekoviæ. Ðuroviæ je, na konstataciju Ljupke Kovaèeviæ iz NVO Anima da nije bila upuæena da u Upitniku ima pitanja koja se odnose na ženska prava, odgoroila da je na Upitnik odgovaralo resorno ministarstvo. »Pozivam vas da, što je sasvim u redu, da sve što cijenite da je važno, napravite doprinos i pošaljete EK, oni æe to potpuno sravniti kao doprinos analizi položaja i prava žena u Crnoj Gori«, poruèila je Ðuroviæ. Ona je kazala i da æe Upitnik shodno propisima biti objavljen. »Ako kažete da decenijama nije nešto završeno, mislim da ništa neæe u Crnoj Gori biti drastièno ugroženo ako Upitnik bude još jedan period nedostupan javnosti. Ako po slovu zakona bude da mora, biæe objavljen èim se bude moralo, ako ne, biæe objavljen na jesen i svi æe moæi da vide šta tamo piše. Mislim da je to fer, s obzirom da proces još traje«, zakljuèila je Ðuroviæ. (kraj) boj/žug