Njujork, (MINA) – U svijetu se oko 2,3 milijarde ljudi suočava sa umjerenim ili ozbiljnim poteškoćama da dobiju dovoljno hrane, navodi se u izvještaju Ujedinjenih nacija (UN). Iz UN-a su kazali da je to stanje prije početka rata u Ukrajini, koji je izazvao povećanje cijena žita, đubriva i energije. "Najnoviji dostupni dokazi sugerišu da je broj ljudi koji nijesu u mogućnosti da priušte zdravu ishranu širom svijeta porastao za 112 miliona na skoro 3,1 milijardu", navodi se u saopštenju. Iz UN-a su upozorili sve češći i ekstremniji klimatski uslovi takođe remete lance snabdijevanja, posebno u zemljama sa niskim prihodima, prenosi Slobodna Evropa. Kako se navodi u izvještaju, glad je nastavila da raste u Africi, Aziji, Latinskoj Americi i na Karibima prošle godine, ali sporijim tempom nego od 2019. do 2020. godine. "U prošloj godini, glad je pogodila 278 miliona ljudi u Africi, 425 miliona u Aziji i 56,5 miliona u Latinskoj Americi i na Karibima", navodi se u saopštenju. Razvojni ciljevi UN zahtijevaju okončanje ekstremnog siromaštva i gladi do 2030. godine, ali projekcije pokazuju da će se osam odsto svjetske populacije, odnosno oko 670 miliona ljudi, suočiti sa glađu na kraju decenije. Rodni jaz u nesigurnosti hrane, koji je rastao tokom pandemije koronavirusa, još više se povećao od 2020. do prošle godine. Podstaknut uglavnom sve većim razlikama u Latinskoj Americi, Karibima i Aziji "prošle godine 31,9 odsto žena u svijetu bilo je umereno ili ozbiljno ugroženo u poređenju sa 27,6 odsto muškaraca". U 2020. godini je 22 odsto mlađih od pet godina, ili 149 miliona, imalo je zastoj u rastu i razvoju, dok je 6,7 odsto patilo od najsmrtonosnijeg oblika pothranjenosti. (kraj) tir