Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Dohodak graðana i u narednom periodu oporezivaæe se po postojeæoj stopi od devet odsto, odnosno 15 odsto za bruto iznos zarade od preko 720 EUR, a dobit preduzeæa po važeæoj konkurentnoj od devet odsto. Ministarstvo finansija predložilo je Vladi da do iznalaženja prihvatljivog rješenja, koje bi se eventualno zasnivalo na progresivnom oporezivanju ukupanog dohotka graðana, produži primjenu postojeæeg sistema oporezivanja, èije bi trajanje bilo temporalnog karaktera i definisalo bi se u zavisnosti od ekonomsko-socijalnog ambijenta i trenda kretanja fiskalnih pokazatelja. “Na taj naèin æe se obezbijediti dalja fiskalna konsolidacija i održivost javnih finansija bez ugrožavanja konkurentosti, predvidljivosti i stabilnosti poreskog sistema sa jedne strane i socijalnog ambijenta sa druge”, navodi se u Analizi efekata progresivnog oporezivanja dohotka fizièkih lica, dobiti pravnih lica i nepokretnosti, koju je danas usvojila Vlada. Vladi je predloženo i da unaprijedi sistem naplate poreza na dohodak graðana korišæenjem svih dostupnih mehanizama naplate, kao i da donošenjem novih zakonskih rješenja obezbijedi uslove za smanjenje poreskog duga. Potrebno je, kako je navodi, obaviti i reviziju postojeæe zakonske i podzakonske regulative kroz uvoðenje obaveze podnošenja prijave o obraèunatim zaradama i pripadajuæim fiskalitetima u cilju uspostavljanja efikasnog sistema praæenja obraèuna i isplata plata na mjeseènom nivou i voðenja evidencija o kašnjenjima u isplatama, a samim tim i u izmirivanju poreskih obaveza. Neophodno je i intenzivirati saradnju Poreske i Uprave za inspekcijske poslove u pogledu suzbijanja sive ekonomije na tržištu rada. “Potrebno je dodatno ojaèati administrativno-tehnièke, informacione i finansijske kapacitete Poreske uprave i nastaviti edukaciju poreskih inspektora u cilju boljeg detektovanja i borbe protiv sive ekonomije na tržištu rada”, predloženo je u Analizi. Predstavnici meðuresorske radne grupe, koja je analizirala efekate progresivnog oporezivanja dohotka graðana, dobiti preduzeæa i nepokretnosti, smatraju da je neophodno unaprijediti saradnju Poreske uprave, Centralne banke i banaka u dijelu razmjene informacija radi efikasnije naplate poreza na dohodak fizièkih lica. Potrebno je, kako se navodi, objediniti i rad te i radne grupe za suzbijanje sive ekonomije, u cilju efikasnosti, racionalizacije, pojednostavljenja i sveobuhvatanosti predmetne materije. Radna grupa je, prilikom modeliranja eventualnih promjena oporezivanja dohotka u Crnoj Gori, razvila 12 scenarija, od kojih se osam odnose na progresivno oporezivanje, a èetiri na proporcionalno. Kada je rijeè o progresivnom oporezivanju, prvi scenario, pored postojeæih, predviða uvoðenje još jedne poreske stope od 19 odsto na bruto zarade preko 1,44 hiljade EUR, èijom bi se primjenom ukupni prihodi budžeta poveæali oko dva miliona EUR, dok bi se rashodi za neto zarade smanjili 400 hiljada EUR. To bi, kako se navodi u Analizi, uticalo na poveæanje stope nezaposlenosti od 1,3 odsto, dok bi prihodi onih koji zaraðjuju više od 1,44 hiljade EUR bruto bili smanjeni od 0,4 odsto do sedam odsto. Scenario po podrazumijeva poveæanje efektivne poreske stope srazmjerno visini dohotka. Prema drugom scenariju progresivnog oporezivanja, pored postojeæih, predviða se uvoðenje još jedne poreske stope od 21 odsto na bruto zarade preko 1,44 hiljada EUR, èijom bi se primjenom ukupni prihodi budžeta poveæali oko tri miliona EUR, dok bi se rashodi po osnovu neto zarada smanjili 500 hiljada EUR. Iznos ukupnih rashoda za zarade ostao bi u tom sluèaju na istom nivou. “Takva promjena bi uticala na poveæanje stope nezaposlenosti od 1,8 odsto, dok bi se prihodi onih koji zaraðjuju preko 1,44 hiljade EUR bruto smanjili od 0,1 odsto do 10,6 odsto. Scenario podrazumijeva poveæanje efektivne poreske stope srazmjerno visini dohotka”, objašnjeno je u Analizi. U tom dokumentu je navedeno i da bi primjena treæeg scenarija, koji podrazumijeva progresivno oporezivanje uz uvoðenje neoporezivog mjeseènog dohotka od 70 EUR, rezultirala gubitkom od 12 miliona EUR budžeta na godišnjem nivou. To bi, meðutim, doprinijelo smanjenju poreskog optereæenja i pozitivno uticalo na zapošljavanje. “Ukupno, u zavisnosti od scenarija negativan uticaj na budžet uzimajuæi u obzir pozitivan na tržište rada, kretao bi se od 4,6 miliona EUR do 5,6 miliona EUR”, saopšteno je u Analizi. Prema èetvrtom scenariju, koji podrazumijeva progresivno oporezivanje uz uvoðenje neoporezivog mjeseènog dohotka od 144 EUR, gubitak u budžetu bi na godišnjem nivou iznosio 24,9 miliona EUR. Ukoliko se uzme u obzir pozitivan uticaj na zapošljavanje, ukupan negativan neto efekat na budžet bio bi gubitak od 11,5miliona EUR do 13,5 miliona EUR. Primjenom petog scenarija, koji podrazumijeva progresivno oporezivanje uz uvoðenje neoporezivog dohotka od 100 EUR mjeseèno, prihodi budžeta bi se smanjili 17,3 miliona EUR. Uz pozitivne efekte na zapošljavanje, smanjenje prihoda budžeta bi se kretalo od 5,6 miliona EUR do osam miliona EUR zavisno od scenarija. Analizom je predviðen i scenario koji podrazumijeva progresivno oporezivanje uz nove progresivne stope od sedam, devet odsto, 15 odsto i 19 odsto, odnosno 21 odsto. Primjenom tog scenarija bi se neto zarade do 250 EUR oporezivale po stopi od sedam odsto, one od 250 do 500 EUR sa devet odsto, od 500 do hiljadu EUR sa 15 odsto, a preko tog iznosa po stopi od 19 odsto, odnosno 21 odsto u drugom scenariju. “Takav sistem oporezivanja bi znaèio smanjenje ukupnih prihoda budžeta za 1,5 milion EUR u sluèaju oporezivanja po stopama od sedam odsto, devet odsto, 15 odsto i 19 odsto. Smanjenje u sluèaju oporezivanja po stopama sedam odsto, devet odsto, 15 odsto i 21 odsto bi znaèilo smanjenje od 420 hiljada EUR”, navodi se u Analizi. Predviðena je i moguænost progresivnog oporezivanja uz nove progresivne stope od sedam odsto, devet odsto, 15 odsto i 19 odsto, odnosno 21 odsto, uz neoporezivi dohodak od 100 EUR mjeseèno. To bi znaèilo oporezivanje neto zarada do 250 EUR po stopi od sedam odsto, od 250 do 500 EUR sa devet odsto, od 500 do hiljadu EUR sa 15 odsto, preko hiljadu EUR po stopi od 19, odnosno 21 odsto u drugom scenariju. Taj scenario podrazumijeva da se dohodak do 100 EUR mjeseèno se ne oporezuje, dok bi efekti njegove primjene umanjili prihode budžeta od 4,4 miliona EUR do 5,6 miliona EUR. Scenario progresivnog oporezivanja uz izmjenu pragova oporezivanja imao bi pozitivne efekte na budžet u iznosu od sedam do osam miliona EUR, dok bi negative efekti bili gubitak ili manji broj otvorenih radnih mjesta od 900 do skoro dvije hiljade. Takav sistem oporezivanja bi istovremeno uzrokovao i smanjenje zarada za 25 odsto zaposlenih u Crnoj Gori u rasponu od jedan do pet odsto. Kada je rijeè o proporcionalnom oporezivanju, predviðena je moguænost uvoðenja proporcionalne poreske stope od deset odsto, èime bi se ukupni prihodi budžeta smanjili 1,32 miliona EUR. To bi uticalo na poveæanje stope nezaposlenosti od 1,2 odsto, dok bi se neto zarade smanjile jedan odsto. Trošak rada koji snosi poslodavac bio bi isti, ukoliko se zadrže postojeæe bruto zarade, dok bi se izdaci za neto plate zasposlenih koji se finansiraju iz budžeta smanjili 3,72 miliona EUR. Naredni scenario predviða proporcionalno oporezivanje po stopi od 11 odsto, što bi doprinijelo poveæanju prihoda budžeta od 8,26 miliona EUR. Taj scenario bi uticao na poveæanje stope nezaposlenosti od 2,4 odsto, dok bi se neto zarade smanjile dva odsto. Trošak rada koji snosi poslodavac ostao bio isti, dok bi poveæanje poreza imalo pozitivan efekat na rashodnu stranu budžeta, kroz smanjenje neto plata za 7,44 miliona EUR. Predviðena je i moguænost uvoðenja proporcionalne stope od 12 odsto, èijom bi se primjenom ukupni prihodi budžeta poveæali 17,8 miliona EUR. To bi uticalo na poveæanje stope nezaposlenosti od 3,7 odsto, dok bi neto zarade bile smanjenje tri odsto. Trošak rada koji snosi poslodavac ostao bi isti, a efekat na zaposlene u državnoj upravi bilo bi smanjenje neto plata od 11,2 miliona EUR. Posljedni scenario predviða uvodjenje liènog odbitka od 70 EUR u proporcionalni poreski sistem, odnosno uvoðenje dvije poreske stope - od nula odsto za prvih zaraðenih 70 EUR i devet odsto, deset odsto, 11 odsto ili 12 odsto za svaki naredni zaraðeni euro. “U sluèaju uvoðenja neoporezivog dohotka – lièng odbitka od 70 EUR mjeseèno, imajuæi na umu da bi primjenom takvih rešenje prozrokovao automatski gubitak budžeta od 12 miliona EUR na godišnjem nivou, uz pozitivne multiplikativne efekte na zaposlenost, ukupno smanjenje prihoda u odnosu na postojeæe bi se kretalo od 1,3 miliona EUR do 3,8 miliona EUR”, navodi se u Analizi. U dokumentu je navedeno da bi se u sluèaju da stopa poreza na dohodak bude 12 odsto neto prihodi budžeta uveæali 2,2 miliona EUR. Kada je rijeè o oporezivanju dobiti preduzeæa, predloženo je da se do iznalaženja prihvatljivog rješenja zadrži postojeæi sistem oporezivanja sa konkurentnom stopom od devet odsto, jer æe se na taj naèin obezbijediti dalja fiskalna konsolidacija i održivost javnih finansija, uz oèuvanje atraktivnog investicionog ambijenta. “Neophodno je analizirati važeæa zakonska rješenja u cilju unaprijeðenja poreske politike, ali i poboljšati sistem naplate poreza na dobit korišæenjem dostupnih mehanizama naplate”, navodi se u Analizi. Prilikom modeliranja eventualnih promjena oporezivanja dobiti preduzeæa predviðena su èetiri scenarija, po dva za progresivno i proporcionalno. Prema prvom scenariju dobit preduzeæa do 50 hiljada EUR bi oporezivala po stopi od devet odsto, a preko tog iznosa sa 15 odsto. To bi uticalo na poveæanja prihoda od 2,6 miliona EUR i veæe poresko optereæenje u prosjeku od 4,7 odsto za preduzeæa koja ostvaruju dobit preko 50 hiljada. Predviðena je i moguænost oporezivanja dobit preduzeæa do 100 hiljada EUR po stopi od devet odsto, a veæe od tog iznosa sa 15 odsto, što bi uticalo na rast prihoda od milion EUR. To bi, meðutim, doprinijelo i poveæanju poreskog optereæenja dobiti u prosjeku od 3,3 odsto za preduzeæa koja ostvaruju dobit preko 100 hiljada EUR. Kada je rijeè o proporcionalnom oporezivanju dobiti preduzeæa, predviðena je moguænost uvoðenja stope od deset odsto, što bi doprinijelo poveæanju prihoda po tom osnovu od tri miliona EUR, uz rast poreskog optereæenja dobiti za 11,1 odsto. Poveæanje poreske stope na dobit preduzeæa sa postojeæih devet na 11 osto uticalo bi na rast prihoda po tom osnovu za šest miliona EUR, uz veæe poresko optereæenje dobiti od 22,2 odsto. Kada je rijeè o oporezivanju nepokretnosti u Crnoj Gori, predlaže se razmatranje moguænosti poveæanja prosjeènih poreskih stopa, koje se pojedinaèno po jedinici lokalne samouprave kreæu u rasponu od 0,18 odsto do 0,56 odsto. “Na taj naèin æe se na nivou stopa utvrðenih važeæom regulativom, revidiranjem odluka na lokalnom nivou uz efikasniju naplatu i jaèanje poreske discipline, doprinjeti poveæanju prihoda od poreza na nepokretnosti”, navodi se u Analizi. Trebalo bi, kako se dodaje, i inicirati izmjene zakonskih rješenja u dijelu koji se odnosi na preciznije odreðivanja naèina formiranja tržišne vrijednosti nepokretnosti, utvrðivanje roka za podnošenje poreskih prijava, definisanja prekršaja i kaznenih mjera, unaprjeðenja katastarske evidencije, revidiranja osloboðenja i preciznijeg definisanja postupaka dostavljanja i prinudne naplate poreza. Predloženo je i da se odreðene kategorije nepokretnosti, kao što su sekundarni stambeni objekti, graðevinski objekti izgraðeni suprotno zakonu, zemljište koje nije privedeno namjeni i ono koje se ne obraðuje, ugostiteljski objekti koji se nalaze u zoni prioritetnog turistièkog lokaliteta, oporezuju stopama u okviru zakonom propisanog maksimuma. Neophodno je, kako se navodi, i kreirati funkcionalan i efikasan IT sistem za utvrðivanje i naplatu poreza u lokalnim samoupravama, unaprijediti saradnju opština i Uprave za nekretnine, proširiti predmet oporezivanja poveæanjem poreske osnovice i broja obveznika i preduzeti dostupne mehanizme za efikasniju naplatu potraživanja”, zakljuèuje se u Analizi. (kraj) nar