Pljevlja, (MINA-BUSINESS) – Lokacija u Otiloviæima najoptimalnije je rješenje za gradnju pljevaljske Fabrike cementa izmeðu ostalog i zbog moguænosti za širenje industrijske zone, ocijenili su u novosnovanom nevladinom udruženju (NVU) Eko Pljevlja. „Ta lokacija je jedna od boljih kad se radi o novim industrijskim objektima, a dobra je i za širenje industrijske zone posebno ako se izgradi željeznica“, rekao je agenciji Mina-business izvršni direktor Eko Pljevlja Sadik Bambur. Gradonaèelnik Pljevalja Filip Vukoviæ nedavno je donio odluku o izradi Lokalne studije lokacije Otiloviæi prema kojoj, u skladu sa Prostornim planom pljevaljske Opštine, treba rezervisati prostor za proizvodnju cementa na novoj lokaciji. „Udruženje Eko Pljevlja podržava lokaciju Otiloviæi za eventualnu gradnju Fabrike cementa“, kazao je Bambur. On smatra da bi druge lokacije, nizvodno od Pljevalja Židoviæi, a posebno u Brvenici, bile bi bolje samo iz ekoloških razloga. „Lokacija u Otiloviæima je najoptimalnije rješenje iz ekoloških, transportnih i ekonomskih razloga“, precizirao je Bambur. On je dodao da cementna industrija u Pljevljima ne može postojati bez željeznièkog saobraæaja. „Ni nastavak nekadašnje proizvodnje cementa ne bi bio rentabilan bez mnogo veæeg obima proizvodnje i jeftinijeg transporta, kao što je željeznica“, tvrdi Bambur. On je kazao da ekonomskog napretka pljevaljske Opštine nema bez saobraæajnog otvaranja i veze sa najpogodnijim željeznièkim prikljuèenjem, koje neæe zavisiti od vremenskih prilika i godišnjeg doba. Bambur smatra da bi trebalo imati više obazrivost kod procjena velikog uèešæa uglja u smjesi energetskog goriva. „Kao iskusni pljevaljski cementaši imamo iskustvo da je uèešèe pljevaljskog uglja u mješavini sa mazutom bilo manje od projektovanog“, podjsetio je od i dodaoa da je upotrebom savremenijih tehnièko- tehnoloških rješenja moguæe i veæe uèešæe u zavisnosti od izbora tehnologije. „Samo sedmi dio laporca u ležištu u Potrlici direktno odgovara po hemijskom satavu kao èista cementna sirovina kojoj ne trebaju nikakvi korektivni dodaci“, rekao je Bambur. On oèekuje da æe se pri upotrebi laporca direktno sa deponije na Jagnjilu zahtijevati veæa tehnološka disciplina, predhodna istraživanja i stalna ispitivanja u toku eksploatacije. Bambur smatra da æe revizija tehnološkog projekta zahtijevati detaljne procjene kada se radi o uèešæu suvog elektorfilterskog pepela iz Termoelektrane i pepela sa deponije i šljake na Maljevcu. (kraj) mjl/nar