Vašington, (MINA-BUSINESS) - Novinari britanskog Gardiana /The Guardian/ i BBC-a, kao i ruske agencije RIA Novosti, koji su èlanovi Meðunarodnog konzorcijuma novinara istraživaèa, uspjeli su da razotkriju veliku globalnu mrežu direktora fiktivnih kompanija, koje posluju uglavnom u takozvanim poreskim rajevima. Istraživaèi Meðunarodnog konzorcijuma, sa sjedištem u Vašingtonu, su na osnovu grupe od 28 takozvanih nominalnih direktora otkrili više od 21,5 hiljada kompanija koje imaju kljuènu ulogu u skrivanju stotina hiljada komercijalnih transakcija. Ti direktori prodaju svoja imena u cilju njihovog korišæenja u zvaniènim dokumentima preduzeæa, koristeæi adrese na dalekim svjetskim destinacijama, pišu Veèernje novosti. U britanskoj Vladi tvrde da su zloupotrebe takve vrste odavno iskorijenjene, ali je zajednièko meðunarodno istraživanje otkrilo cijelu of-šor /offshore/ industriju koja cvjeta i omoguæava izbjegavanje poreza i skrivanje aktiva. Britanski zakoni takvu praksu ne zabranjuju i ponekad uloga nominalnih direktora izgleda sasvim zakonita. Podaci koje su novinari pribavili, meðutim, dokazuju da se navedena grupa od 28 direktora samo "pretvara" da kontroliše kompanije, koje se zaklanjaju iza njihovih imena. Same kompanije se èesto anonimno registruju na of-šor adresama na britanskim Djevièanskim ostrvima u Karipskom moru, kao i u Irskoj, na Novom Zelandu, u Belizeu, ali i u samoj Velikoj Britaniji. Uslugama jednog britanskog braènog para, Sare /Sarah/ i Edvarda Petr-Mirs /Edward Petre-Mears/, koji se sa ostrvca Sark, jednom od Normandijskih ostrva, preselio na ostrvo Nevis u Karipskom moru, koristi se više od dvije hiljade kompanija širokog spektra poslovanja - od kupovine raskošnih nekretnina za bogate Ruse, do organizacije sajtova s pornografijom i kockarskim igrama. Vlada Britanije je 1999. godine objavila da je britanska praksa fiktivnih direktora bila praktièno „proglašena za nezakonitu“ nakon presude da sud ne može da toleriše situaciju kada jedan èovjek postaje direktor niza kompanija, a da se zatim u potpunosti odrekne svake odgovornosti. Dokazi koje su novinari istraživaèi prikupili pokazuju, meðutim, da ta odluka nikada nije sprovedena u život. Iza fiktivnih imena skriva se mnoštvo stvarnih vlasnika biznisa, ukljuèujuæi i one koji se u potpunosti povinuju zakonima - od ruskih oligarha, do špekulanata na britanskom tržištu nekretnina. Sve njih objedinjuje samo jedno - težnja ka neisticanju u javnosti. Direktor kompanije za korporativne usluge Atlas na ostrvu Mauricijus, Džesi /Jesse/ Hester, uvjerava potencijalnog klijenta da Britanija njega teško da može da ulovi. „Poreske vlasti nemaju moguænosti da love sve redom. One smatraju da su tu šanse približno iste kao i dobiti na lutriji“, kazao je Hester i dodao da mnogi od njegovih „direktora“ èak i ne znaju kako se koriste njihova imena. Istraživaèi su otkrili da britanska Djevièanska ostrva osiguravaju kompanijama izuzetno veliku tajnost. Ta karipska teritorija kojom upravlja Britanija prodala je više od milion anonimnih of-šor kompanija, otkada je 1984. postala poreski raj. Kupci su èesto ljudi koji iz raznih razloga, ponekad i potpuno zakonskih, ne žele da se zna šta oni rade sa svojim novcem. (kraj) sam/nar