Podgorica, (MINA) – U Crnoj Gori je tokom ove godine registrovano devet osoba zaraženih HIV/AIDS-om, a jedna je umrla, saopštio je direktor Instituta za javno zdravlje Boban Mugoša. On je, na konferenciji za novinare povodom Svjetskog dana borbe protiv HIV/AIDS-a, saopštio da je u prošloj godini registrovano 14 sluèajeva, od kojih je osam HIV pozitivnih, a šest zaraženih AIDS-om. Prošle godine umrle su tri osobe, a ove jedna. Mugoša je podsjetio da je najèešæi put prenosa seksualni, a da su najviše pogoðene grupe muškarci koji imaju seksualni odnos sa muškarcima, mornari i turistièko-ugostiteljski radnici. Prema njegovim rijeèima, ponosni su na testiranje u mreži savjetovališta, gdje je od poèetka rada testirano više od dvije hiljade osoba. Upitan da li u Crnoj Gori ima djece oboljele od te bolesti, Mugoša je kazao da smo ukupno imali troje inficirane djece, od kojih je jedna sad veæ odrasla osoba. »Situacija u Crnoj Gori je makar u tom dijelu dobra u odnosu na okruženje, nijesmo imali problema sa djecom koja idu u školu«, kazao je on. Od poèetka epidemije 1989. godine do danas, u Crnoj Gori je registrovano 128 osoba inficiranih HIV-om, a 34 osobe su umrle od AIDS-a. Ministar zdravlja Miodrag Radunoviæ ocijenio je da neko može reæi da je ovogodišnja deviza Združenog Programa Ujedninjenih nacija za HIV/AIDS (UNAIDS) za Dan borbe protiv AIDS-a preambiciozna, jer se govori o »nula infekcija HIV-om, nula diskriminacije, nula smrti povezane sa AIDS-om«. »Ali niko nema pravo da ospori želju da živimo u svijetu u kome nema HIV-a, AIDS-a i diskriminacije«. On je poruèio da je Crna Gora uspjela da ostvari jedan cilj, a to je nizak nivo epidemije u zemlji, na niovu od 0,01 odsto. »Naša prioritetna obaveza danas je predana borba protiv stigme i diskriminacije. Ne smijemo zaboraviti da se univerzalna ljudska prava ne smiju dovoditi u pitanje i da je obaveza svakog od nas da ih štiti«, poruèio je Radunoviæ. On je rekao i da je nova Nacionalna strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a u Crnoj Gori za period od 2010. do 2014. godine razvijena na poseban naèin, sa kljuènim uèesnicima iz vladinog i nevladinog sektora, kao i Tematskom grupom AIDS UN. Direktor kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije za Crnu Goru, Mina Brajoviæ, kazala je da Izvještaj UNAIDS-a za ovu godinu naglašava da postoje rani znaci da HIV terapija ima znaèajan uticaj na smanjenje broja novih infekcija HIV-om. »Skorija istraživanja pokazuju da terapija može biti efikasna do 96 odsto u prevenciji prenošenja HIV-a meðu parovima«, rekla je ona. Izvještaj pokazuje i da su nove infekcije HIV-om i smrtnost od AIDS-a globalno opali na najniži nivo od vrhunca epidemije. Brajoviæ je rekla da epidemija HIV-a u Evropi još nije pod kontrolom i da nastavlja da raste uznemiravajuæom brzinom. Ona je ukazala da je prijavljivanje HIV-a još ozbiljan izazov. Prema njenim rijeèima, Crna Gora je jedna od zemalja koja se obavezala da neumorno radi na obezbjeðivanju dostupnih usloga prevencije, lijeèenja, njege i podrške svakoj osobi koja živi sa HIV-om do 2011. godine. »Niska prevalenca meðu opštom populacijom èini Crnu Goru zemljom sa jednom od najnižih stopa rasta broja HIV infekcija meðu zemljama u okruženju u ovom regionu«, dodala je Brajoviæ. Ona je kazala i da je prenošenje HIV-a seksualnim putem preovladavajuæe, što ukazuje na praksu nezaštiæenog seksualnog ponašanja, dok je i dalje prisutna tendencija da su HIV-om više pogoðeni muškarci nego žene. »Ovo su samo pojedini elementi koji ukazuju na potrebu da se intenzivno radi na jaèanju preventivnih prgrama tipa promocije upotrebe kondoma i izbjegavanja riziènih seksualnih ponašanja meðu svim ciljnim grupama«, navela je Brajoviæ. Ona je apelovala na Vladu, civilni sektor, meðunarodnu zajednicu i relevantne aktere da nastave sa zajednièkim djelovanjem u zdravstvenom sektoru i van njega. »To je kljuèni preduslov za ostvarivanje vizije bez novih infekcija HIV-om, bez stigme i diskriminacije i bez smrtnosti od AIDS-a«. Mišo Pekoviæ iz CAZAS-a kazao je da je sreæan i zadovoljan što sada zajednièkim snagama, sa Vladinim i nevladinim institucijama, rade na problemu ove bolesti, podjeæajuæi na 1997. godinu, kada je samo nekoilko volontera bilo posveæeno tom problemu. Radunoviæ je, upitan kad bi se mogla oèekivati izgradnja infektivne klinike, kazao da je ona stavljena u Vladin master plan za kapitalne investicije. »Kad budemo imali para uradiæemo kliniku, za 2012. nije planirano da se radi«. Mugoša je pojasnio da je bilo planirano da klinika bude završena do 2014. godine, ali da niko nije oèekivao ovoliku krizu. »Vidjeæemo šta možemo uraditi i sa IPA projektima, pa æemo pokrenuti tu inicijativu i vidjeti da ipak uspjemo da 2014. eventualno 2015. ostvarimo to«, rekao je on. (kraj) boj/žug