Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Kamatne stope u Crnoj Gori mogu biti znaèajnije smanjene tek kada se ekonomska situacija stabilizuje i popravi, kad na tržište uðu nove banke, dokapitalizuju postojeæe i poraste štednje, smatra direktor Euromarket banke, Branimir Pajkoviæ. "U Crnoj Gori još ne postoje uslovi za znaèajnije smanjenje kamatnih stopa", rekao je Pajkoviæ za Republiku. Iz Centralne banke Crne Gore (CBCG) je nedavno ocijenjeno da ove godine ima prostora za smanjenje kamatnih stopa. "Konkurencija, prevashodno ona koja je bila indukovana spolja, uticala je prošle godine na obaranje nivoa prosjeènih kamatnih stopa. Euromarket banka je veæ na poèetku prošle godine generalno snizila kamatne stope, prije svega zahvaljujuæi kvalitetnom kreditnom portfelju i rastu svih vidova depozita", kazao je Pajkoviæ. Prema njegovim rijeèima, postoji bojazan da bi se te okolnosti mogle promijeniti u ovoj godini. On smatra da, ako produbljene ekonomske teškoæe i rastuæi unutrašnji dugovi destabilizuju tržište kredita, može doæi do kontrakcije kreditnih aktivnosti pa i eventualnog rasta kamatnih stopa. "To, naravno, pod uslovom da par stotina milona EUR Vladinih oèekivanih privatizacionih prihoda ove godine ne završi na raèunima komercijalnih banaka, veæ kod CBCG kao fiskalnog agenta države", objansio je Pajkoviæ. U Euromarket banci tvrde da CBCG za ostvarenje prognoze o smanjenju kamata mora da revidira sopstvenu tarifu za usluge u platnom prometu. Pajkoviæ je dodao da su naknade CBCG koje naplaæuje izrazito visoke i utièu na troškove kredita koje banke prenose na zajmoprimce. Prema njegovom mišljenju, crnogorski bankarski sektor je osnažen i konkurencija je postala veoma jaka, a dolazak stranih strateških investitora u bankarski sektor uticao bi na još žešæu tržišnu borbu, što bi odgovaralo korisnicima bankarskih usluga. "Lokalni tržišni prostor je, meðutim, zauzet i prilièno ogranièen. Nikome ko bude došao neæe biti lako da ga osvoji, osim ako ne ponudi lepezu proizvoda i cijenu usluga na koju veæina banaka ne bi mogla da odgovori", smatra Pajkoviæ. Jedan od veæih problema Euromarket banke prilikom obrade kreditnih zahtjeva su nepotpuni ili nesigurni podacima o finansijskom poslovanju i bilansu preduzeæa. Pajkoviæ tvrdi da u oko 90 odsto sluèajeva finansijski izvještaji su nekorektno uraðeni i ne odražavaju realno stanje zajmotražilaca. "Zbog toga, prilikom analize kreditnih zahtjeva, u razgovoru sa raèunovoðama firmi pokušavamo da doðemo do realnih podataka i napravimo što vjerodostojnije finansijske izvještaje za potrebe banke", zakljuèio je Pajkoviæ. (kraj) kmh